Ознака : РТРС

Петер Хандке сутра у Бањалуци и Андрићграду

Петер Хандке (фото:Jonathan Nackstrand/AFP via Getty Images)

Добитник Нобелове награде за књижевност Петер Хандке долази сутра у посјету Републици Српској, рекао је Срни српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Додик је нагласио да му је велика част што ће сутра угостити нобеловца Хандкеа, према којем српски народ гаји посебна осјећања и поштовање.

Нобеловца ће сутра у 12.00 часова у Бањалуци угостити српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Радован Вишковић, прослављени српски и свјетски редитељ Емир Кустурица и ректор бањалучког Универзитета Радослав Гајанин.

Предвиђено је да на почетку састанка сниматељи узму кадрове.

Након боравка у Бањалуци, Хандке заједно са Додиком и Кустурицом посјетити Андрићград гдје ће му у Андрићевом институту у 14.00 часова бити уручена „Велика награда Иво Андрић“.

Након уручења награде, биће уприличен округло сто на којем ће о књижевном стваралаштву и значају дјела Петера Хандкеа говорити редитељ Емир Кустурица, еминентни академици и књижевници.

Хандке је добитник „Велике награде Иво Андрић“ Андрићевог института у Андрићграду за најбољу књигу објављену у Србији или Републици Српској током 2020. године „Други мач – Мајска повест“.

Ова награде се уручује на Светог Саву у Андрићграду, али је ове године одгођено због епидемиолошке ситуације.

Велики аустријски писац, инострани члан Српске академије наука и уметности, нобеловац Петер Хандке рођен је 6. децембра 1942. године.

Добитник је Нобелове награде за књижевност 2019. године.

Његова најпознатија дјела су: „Голманов страх од пенала“, „Кратко писмо за дуго растајање“, „Љеворука жена“, драмски комад „Каспар“, збирка поезије „Унутрашњи свијет спољашњег свијета унутрашњег свијета“.

Књига „Спори повратак кући“, „Понављање“, „Још једанпут за Тукидида“, „Зимско путовање до ријека Дунава, Саве, Дрине и Мораве“ или „Правда за Србију“, „Моравска ноћ“, „Велики пад“…

Хандке је 1. новембра 2012. године изабран за иностраног члана САНУ. Повеља о чланству уручена му је 9. априла 2013. године.

Добио је 29. маја 2013. посебну плакету 50. „Дисовог пролећа“ и том приликом превео пјесму српског пјесника Владислава Петковића Диса „Можда спава“ на њемачки језик, а рукопис поклонио градској библиотеци у Чачку.

 

Извор: РТРС

Забране ћирилице најављивале погроме над Србима

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да скандал који се десио са пошиљком из Мостара, која се вратила уз образложење да је „забрањено писање ћирилицом“ подсјећа на 1914. и 1941. годину, односно времена у којима су након таквих потеза услиједили погроми над Србима.

Драга Мастиловић
Фото: СРНА

– Сазнање да неко и у 21. вијеку српском народу забрањује употребу ћирилице, осим што је шокантно, истовремено је и ужасавајуће јер неминовно асоцира на 1914. и 1941. годину, када је Србима западно од Дрине било забрањено да користе ћирилицу – рекао је Мастиловић.

Он је истакао да је познато да је након такве забране у оба случаја услиједио масовни погром над српским народом.

– Зар мученичко страдање митрополита дабробосанског Петра /Зимоњића/ није започело након његовог одбијања да се повинује захтјеву католичког жупника и усташког стожерника Божидара Брала да свештеницима и црквеним општинама нареди забрану употребе ћирилице? Управо због таквих асоцијација, ова садашња забрана ћирилице звучи веома злокобно и прилично забрињавајуће, али нас истовремено и подсјећа да живимо у земљи у којој авети прошлости могу у сваком тренутку да оживе – упозорио је Мастиловић.

Он каже да је управо то један од разлога што велики и све већи број људи бјежи из БиХ.

– У сваком случају, овај инцидент није само ваљан разлог за поновно прелиставање лекција из историје већ и за дубоко промишљање о садашњости и будућности ове земље и положаја српског народа у њој – истакао је Мастиловић.

Писана пошиљка адресирана ћирилицом и упућена на адресу у Нови Сад из Хрватске поште у Мостару вратила се пошиљаоцу у Мостар са печатом „забрањено писање ћирилицом“ и са печатом поште из Загреба.

Извор: Срна, РТРС

На исту тему: НАКОН СКАНДАЛА СА ЋИРИЛИЦОМ, ОГЛАСИЛА СЕ ХРВАТСКА ПОШТА: Ово је разлог зашто Србин из Мостара није могао да пошаље писмо | Новости