Ознака : СКЦ „Ћирилица“

За свесрдну подршку у очувању ћирилице у Срба, као и учешће у сајамском програму нашег удружења „Један сат о ћирилици“ на међународном сајму књига у Београду 2019. године, један од прошлогодишњих добитника благодарја СКЦ „Ћирилица“ Београд је и проф. др Александар Милановић. Пошто нисмо могли многим нашим сарадницима да уручимо прошле године благодарја за време Видовданских свечаности, због епидемије корона вируса, чинимо то ове године.

У нашем простору у Скерлићевој 12 угостили смо и проф. др Александра Милановића са којим смо разговарали и о актуелном закону о родној равноправности, односно делу који се односи на наш језик. Пракса Србског културног центра „Ћирилица“ Београд је да се о стручним питањима информише код стручњака, па смо тако желели да чујемо и мишљење још једног професора на Филолошком факултету у Београду, доктора, управника катедре за српски језик са јужнословенским језицима Александра Милановића. Професор Милановић нам је на примерима указивао до којих све апсурда и бесмислености доводи овај закон и колико се замагљује суштина родне равноправности таквим прописима.

Из досадашњих разговора смо закључили да су језички стручњаци (који ниједног тренутка нису консултовани у вези са областима за које су стручни) једногласни у ставу да је језички део закона о родној равноправности апсолутно неодржив, насилан и бесмислен.

 Весна Арсић

Србски културни центар „Ћирилица“ Београд негује сарадњу са људима различитих струка, али осим са језичким стручњацима најважнија је сарадња са историчарима. У време када се историја кривотвори на највишим државним нивоима и када постаје слушкиња идеолошких и политичких интереса, јако је важно да имамо поуздане историчаре који се држе чињеница и истине и који не подлежу тренутним усмерењима. Један од таквих је и историчар др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије. Наша сарадња траје годинама, а др Миле Бјелајац је учествовао и у програму нашег удружења на Међународном сајму књига у Београду 2019. године.

Наш драги гост у Србском културном центру „Ћирилица“ Београд био је и професор, др лингвистичких наука Милош Ковачевић, члан Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, човек који је свој професионални живот посветио српском језику и који нам је пружао свесрдну подршку у очувању ћирилице. Овом приликом смо му уручили наше благодарје у знак захвалности на путу ка истом циљу.

Најсликовитији коментар професора Ковачевића на новоусвојени закон о родној равноправности је његово гостовање у емисији Б92, коју преносимо са њиховог сајта, са текстом пресловљеним на ћирилицу, у складу са нашим принципима и уставном обавезом, и са видео снимком дела емисије.

Весна Арсић 

Kако се каже у женском роду „руководилац“? „Није тачно“ (видео)

 Ако може да се каже „спремачица“, зашто не би могло „инжењерка“? Ово питање недавно је поставила једна министарка.

Међутим, у јавности је очигледна несагласност чланова Одбора за стандардизацију српског језика са члановима Закона о родној равноправности.

„Против смо језичког инжењеринга у Закону о родној равноправности. Ако кажете ’слуга’ и ’слушкиња’, сваком говорнику је то опште употребно. Да би новостворене речи постале део језика, морају да прођу филтер – да буду испоштована језичка правила, да буду сврсисходне и буду прихваћене у свим слојевима друштва. Примера ради ’водичица’ и ’учитељица’. Уколико бисте питали на улици људе за реч ’водичица’, они би рекли да је то неолингвизам“, казао је за ТВ Прва проф. др Милош Kовачевић из Одбора за стандардизацију српског језика САНУ.

„Не може да се врши тортура над језиком. Kако ће бити женски род од речи ’купац’? То је смешно. Не можемо да будемо већи папа од папа. Нисмо против фемининатива, већ против онога што је против активне лексике. Kада је прављен закон, зашто нико није позван од катедре лингвистике? Нико ме није позвао, а члан сам одбора“, додао је он и казао да схвата да је овај закон наметнут од ЕУ.

Повереница за заштиту равноправности је истакла да је језик моћно оружје и да неке речи нису постојале пре 15, 20, 100 година и да треба времена да уђу у употребу. Она је објаснила да је Закон одложен до 2024. и казала да нису предвиђене казне за кршење и да важи само за органе јавне власти.

„Много већи проблем је дискриминациони говор, као рецимо у случају старлета, спонзоруша или нероткиња“, казала је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Она је демантовала да нам је неко наметнуо доношење, већ каже да смо изабрали европски пут.

На питање који је женски род од речи „руководилац“, Јанковићева је казала да се каже „руководитељка“, а др Kовачевић је казао да то није тачно.

Извор: Б92