Ознака : Спутњик

Зло у култури: Да смо учили о погромима Срба, не би било „Друге Србије“ /видео/

Википедија / Музеј историје Југославије

Можда највеће зло у култури је што на свим нивоима образовања не постоји предмет који се зове Културна историја Срба којим би била обухваћена и судбина Срба у историјским погромима. Да је постојао такав предмет у школама, питање је да ли би постојала „Друга Србија“, каже књижевни критичар др Слађана Илић.

Aуторка књиге „Зло у књижевности и култури“ сматра да су највећа зла с којима се суочава српска култура идеологизацијa у књижевности и књижевној критици, непостојање меморијалног центра посвећеног Србима страдалим у усташком геноциду, као и свака врстa заборава, самопорицања и увођења „надидентитета и нових феномена који не доносе добро ни нашој култури, ни књижевности, ни животу уопште“.

Зло у књижевности: Шта рећи о култури која избацује „Јежеву кућицу“?

У новој књизи Илићева жестоко сецира тзв. прву свеобухватну биографију нашег нобеловца „У пожару светова: Иво Андрић – један европски живот“ Михаела Мартенса за коју каже да нити је прва, нити свеобухватна и оцењује да је реч о злонамерном, идеолошком читању Андрићевог дела, живота и дипломатске активности.

Такође, бави се и сличним, накнадним читањима дела Бранка Ћопића и Владана Деснице у Хрватској и Босни и Херцеговини, која су се показала као идеолошка.

„Шта можемо рећи о културама у којима су из библиотека уклањане књиге попут ‘Јежеве кућице’? Уколико нека култура не жели да у своје редове уврсти признате писце, то говори о тој култури и не мислим да би у том смислу били на губитку ни Десница ни Ћопић“, каже Илићева за „Орбиту културе“.

Суочавање с прошлошћу: Да смо учили о погромима, не би било „Друге Србије“

Према њеним речима, таква идеолошка ишчитавања из екс-ју република „примају“ се и код нас јер само у Србији постоји сентименталан однос према југословенству, а та врста сентиментализма је опасна зато што произилази из озбиљног и страшног заборава који је везан за геноцид учињен над Србима, пре свега у систему логора Јасеновац. Реч је о једном великом, некажњеном злу о коме до скоро овде није било ни речи.

Наша саговорница каже да су романи Славице Гароње „Парусија, гласови испод папрати“ који говори о голготи 77 пакрачких Срба и њиховом клању на српски Божић у Јасеновцу, као и „Остаци света“ Игора Маројевића показали да је добро за целокупну српску културу и националну самобитност да обнављамо знања о нашој историјској и културној судбини

.„На крају, није лепо да нас на то опомињу Гидеон Грајф и људи који не припадају нашој култури“, наглашава она.

Победник у културном рату – српска култура или зло?

Она сматра, на пример, да је једини проблем НИН-ове награде што је остао културни потенцијал који је она носила док НИН није продат и додаје да ова НИН-ова награда, нема везе са претходном, а и не мора да има јер о томе одлучују власници.

„Мислим да је сад прави тренутак да се установи једна нова књижевна награда за савремени роман на српском језику и верујем да ће релевантне институције које брину о култури у том смислу учинити нешто добро и лепо“, каже Слађана Илић.На питање, ко ће победити у културном рату у Србији одговара да је „Друга Србија“ изузетно организована, међусобно се подржавају и окренути су неким изворима уз помоћ којих могу да спроводе своје идеје које су вероватно у сагласности са неким „европским вредностима“.

Друга страна има недовољну визију о значајним тековинама наше културе и зато је потребна финансијска потпора да би ствари профункционисале. Додаје да је брине и растужује што старије колеге не обраћају пажњу на младе и паметне људе пуне енергије за које би било добро да су у институцијама, јер су „помало заокупљени собом и позицијама које су освојили“.

„У тој констелацији ствари не бих могла да кажем нешто оптимистично. Једно од зала у култури је и то што најбољи српски интелектуалци који апсолутно раде у корист српске културе нису у извршним институцијама за образовање, културу и уметност“, закључила је Слађана Илић.

Аутор: Владимир Судар
Извор: Спутњик

Ко води рат против српске књижевности и културе? (ВИДЕО)

Ко води постмодерни рат против српске књижевности и културе, шта повезује Андрићевог биографа из Немачке са жиријем Нинове награде – нека су од питања на које покушава да одговори књига „Зло у књижевности и култури“.

О врстама и манифестацијама тог зла, као и о шансама наше културе да се избори са њим разговарамо са ауторком ове студије, књижевном критичарком Слађаном Илић.

Да ли је фестовски слоган „Повратак у будућност“ симболичан и вишезначан, будући да се највећи филмски фестивал на Балкану одржава пред публиком и у биоскопима – за разлику од Берлина на интернету и отказаног Кана – за „Орбиту културе“ открива Иван Карл, председник одбора ФЕСТ-а.

Шта је све видео оком фотоапарата 4. маја 1980. године, када се као млад и неакредитован фоторепотер „мувао“ по београдским улицама на којима је народ, као и у целој држави, плакао за преминулим председником Јосипом Брозом? Са каквим се осећањем данас сећа тог времена и зашто је изложбу својих радова назвао „Државна сахрана, сахрана једне државе“ за Спутњик открива Имре Сабо.

Каквим је новим значењима обогатио чувену „Антигону“, представу рађену по Софокловом тексту коју Народно позориште из Приштине премијерно изводи вечерас на сцени Дома културе у Грачаници, зашто као једну од главних дилема коју ова древна драма покреће види као питање да ли побуна данас уопште има смисла – за Спутњик открива редитељ представе Ненад Тодоровић.

Да ли је у недавно приказаној тв серији „Калкански кругови“ играјући једну од главних улога прескочила неке своје кругове и забране, трему пред глумцима попут Жарка Лаушевића или Војина Ћетковића – питамо младу глумицу Ивану Зечевић.

О кратком документарном филму „Покајник у покушају“ који је освојио неколико значајних међународна признања, колико је важно присуство религијских тема у филму и шта значи то што је прича о једној од настаријих српских светиња препозната и награђена у различитим деловима света– за „Орбиту културе“ говори аутор награђеног документарца Жикица Јовановић.

Емисију „Орбита културе“ можете слушати у суботу, од 10.00 до 12.00 сати, на таласима радија Студио Б или онлајн.

 

Извор: Спутњик

Приредио: Администратор

„Скандалозно, срамно, јадно…“: Савез Срба из региона о новом споменику Николи Тесли у Хрватској

© Wikipedia / Јавно власништво

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је скандалозном свечаност поводом откривања новог споменика Николи Тесли у Госпићу, након што је претходни миниран 1992. године.

Он је у изјави за јавност оценио да је у питању један у низу неприхватљивих и срамних покушаја Хрватске да присвоји Николу Теслу кога читава светска јавност препознаје и памти као Србина.

У свом говору, хрватска министарка културе Нина Обуљен Коржинек је изрекла бруталну лаж да се ради о враћању споменика највећем хрватском научнику и космополиту, саопштила је Информативна служба Савеза Срба из региона.

Добро је познато да у енциклопедијама, научним радовима и разним другим текстовима на многим светским језицима стоји тачан податак да је Никола Тесла српски научник који је велики део свог живота провео у Америци, додао је Линта.

Провидни и јадни покушаји фалсификовања не могу да промене историјску истину да је Никола Тесла Србин који је рођен у Војној Крајини у Хабзбуршкој монархији 1856. године. Отац Николе Тесле Милутин је био свештеник Српске православне цркве и мајка Ђука такође потиче из православне свештеничке породице Мандића, додаје се.

Линта наводи да је градоначелник Госпића Карло Старчевић у свом говору на свечаности, између осталог, лицемерно истакао да су Госпићани посебно поносни што је Тесла био један од њих и што припада њима.

Јасно је да Старчевић под Госпићанима сматра само Хрвате и да је за њега, хрватску власт и велики део хрватске јавности Никола Тесла не само хрватски научник, већ и Хрват.

Извор: Спутњик

Приредио Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији – пилот и гл. и одговорни уредник СКЦ „Ћирилица“ Београд, уз молбу уредништву „Спутњика“ да овај чланак преведе и постара се да се објави и на другим својим међународним издањима; руском, енглеском…а пре свега немачком.