Руски закон забрањује излагање деце садржајима који „подривају породичне вредности и промовишу нетрадиционалне сексуалне односе.“
Извор: https://insidethemagic.net
Руски државни регулатор за комуникације Роскомнадзор упозорио је у петак фирму Волт Дизни да у тој земљи не сме да приказује и промовише кратки филм „Out“ чији је главни лик геј јер је у Русији забрањено приказивати садржај који су они оценили да је штетан за децу.
Роскомнадзор је саопштио да је Дизнију упутио писмо у ком ту компанију упозорава да је противно руском закону излагати децу садржајима који „подривају породичне вредности и промовишу нетрадиционалне сексуалне односе“.
„Out“ је у САД-у изашао на каналу Дизни+ у мају прошле године. Продукција Дизнија и Пиксара, „Out“ је седми филм серијала Спаркшортс и први кратки филм обе фирме у ком је главни лик геј.
Дизни није одмах одговорио на упит за коментар.
У Русији су истополни односи легални, али закон из 2013. забрањује „ширење пропаганде о нетрадиционалним сексуалним односима“ међу млађом популацијом.
Организације за заштиту људских права осудиле су тај закон, рекавши да је допринео јачању негативног друштвеног става према хомосексуалности.
Један руски тужилац у понедељак затражио је забрану реклама модне куће Долче и Габана на Инстаграму које приказују истополне парове како се љубе.
Фестивал јеврејског и израелског ЛГБТИ филма од 15. и 16. маја у Културном центру Град
Поводом Међународног дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије (IDAHOT), који се у целом свету обележава 17. маја, трећи пут у Београду биће одржан ФаЛаФел – Фестивал јеврејског и израелског ЛГБТИ филма од 15. и 16. маја у Културном центру Град (КЦ Град), саопштила је невладина организација Хавер Србија.
Отварање фестивала је у суботу, 15. маја у 17 часова.
Како наводе организатори, ФаЛаФел (FaLaFel) функционише као мост који повезује друштво у коме живимо са израелском, јеврејском и ЛГБТ+ културом и заједницама.
„Фестивалски програм укључује пројекцију филмова, израелску и јеврејску кухињу, изложбу фотографија и друге културне и друштвене активности. Програм се дотиче различитих друштвених питања у контексту борбе против предрасуда, дискриминације, антисемитизма и ксенофобије и охрабрује публику да развија критичко мишљење у односу на ова питања“, наводи се у саопштењу.
Организатор фестивала је НВО Хавер Србија, у сарадњи са Амбасадом Израела у Београду, Мерлинка филмским фестивалом, РОИ заједницом за грасрут програме и NVO XY Spektrum. Више информација о програму на овом линку.
У недељу 2.маја 2020. на РТС у ударном термину после 20 часова и 45 минута гледаоци су могли да виде филм „Пре рата” из 1966.
Снимак екрана: biografija.org
Филм је рађен по мотивима из Нушићевих комедија „Покојник” и „Ожалошћена породица”. У филму је послератна власт искористила Нушића да би карикирала предратни живот под “ненародним” режимом краља Александра.
Млађим генерацијама је представљен живот лопова, прељубница и фалсификатора из високог друштва. Брак је представљен као ланац.
Старији гледаоци су познавали предратни живот, али нису много говорили, бојећи се Удбе (Удба твоја судба). Млађи гледаоци који су тада познавали само послератни живот, нису имали са чим да пореде сцене из филма.
У филму је представљен брадати улични демагог који је подсећао на Николу Пашића. Он је користио прилике да изазове протесте, али кад би стигла полиција представљао је друге као изазиваче нереда, са којима он како је тврдио, није имао никакве везе.
Српски народ који се упорно борио за своју слободу, у филму је представљен као руља коју може да подстакне на протесте сваки лукави радикални демагог.
Уз филм „Општинско дете” из 1953. исто по мотивима из романа Бранислава Нушића у коме су исмејана тадашња хуманитарна друштва представљали су мрачну слику предратног живота у Београду и Србији.
Насупрот таквим црно-белим филмовима снимљен је филм у боји „Дилижанса снова” из 1960. о животу у Војводини под Аустро-Угарском. Тадашња публика је гледајући филмове и упоређујући могла да дође до уверења да је живот био много лепши и раскошнији у Војводини под страном влашћу него у слободној Србији.
Индоктринација филмовима се наставила цело време у Титовој Југославији.
У филму „Валтер брани Сарајево” нема ниједног усташе, иако је Сарајево тада било у саставу НДХ.
У филму „Окупација у 26 слика” нигде се спомињу Срби католици, иако је филм рађен по мотивима књиге „Дубровник 1941” Мате Јакшића. Он је у својој књизи спомињао Србе у Дубровнику.
Колико памтим на телевизији Београд је за време Тита о усташким логорима приказан само филм „Девети круг” о страдању Јевреја у усташком логору.
Данас живот у Србији личи на онај из филма „Пре рата” са лоповима, спонзорушама и плагијаторима.
Српском народу требају филмови који би га осоколили да истраје под туђим притиском. Док се такви не сниме требало би приказати филмове из Кинотеке. Некада се говорило Калај Босну калајише. Сем тога српски народ у Црној Гори изложен је упорној пропаганди да прихвати црногорски идентитет као свој. Телевизија у Црној Гори приказује старе филмове из Кинотеке да би изазвала промену идентитета.
Да би српски народ спознао своју прошлост и тиме се припремио за садашњост и будућност требало би на РТС приказати углавном документарне, мали број играних филмова и кратке филмове у боји из времена Краљевине Југославије који се чувају у Кинотеци. Сада се приказују ти филмови само у салама Кинотеке за мали број гледалаца.
Оснивач Соколства Тирш говорио је: “Што сав народ не зна нико не зна”.
Аутор: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
