Овај млади и талентовани писац каже за „Дан“ да се за поезију заинтересовао још као десетогодишњак, те да се од тада свакодневно нижу нови стихови.
– Покојни дјед је писао поезију, сада је то случај са мојим оцем, тако да очигледно код нас постоји фамилијарно интересовање и љубав за ову врсту умјетности. Пјесма са којом сам учествовао на конкурсу је дијалог оца и сина, гдје је син неко ко ће увијек да поставља питања оцу, а он ће као старији и искуснији да одговори. Циљ ми је био да опишем однос између оца и сина и живота – појаснио је Бабовић.
Млади и даровити пјесник свакодневно ниже стихове. Каже, да је сваки дан инспиративан јер проживљавамо некад срећне, а некад и тужне тренутке.
– Сходно тим животним динамикама, моји стихови те ствари некад и опишу. Имам навику да када се вратим кући, и дан се приведе крају, размишљам о томе што се десило, а то ме надахне да испјевам нове стихове – наводи Димитрије.
Када је ријеч о објављивању прве збирке пјесама Димитрије каже да се кроз живот води филозофијом да у неким стварима не треба журити, нарочито озбиљним као што је објављивање књиге, па се нада да ће у будућности уз очеву помоћ и професорке Бранке Ковачевић моћи и тиме да се похвали.
– Планирам да упишем Медицински факултет. Спој медицине и књижевности можда је неуобичајен, али је могућ, а посматрајући оца који је љекар, могу да кажем да доживљаји побједе, али и пораза, као емотивни стадијуми, доводе до посебних надахнућа. Професорици бих захвалио што је управо у мени препознала потенцијал, да могу да учествујем и освојим награду на једном међународном конкурсу. Драго ми је што сам своје четворогодишње школовање крунисао овако лијепим признањем, што сам фамилију, професорицу и школу учинио поноснима – истиче Бабовић.
Организатор конкурса била jе ОШ „Алекса Шантић“, из Београда, а на конкурс jе пристигло више стотина ученичких радова из циjелог региона.
