Ознака : Језик и писмо

Ђацима у Гламочу ускраћено право да уче српски језик

Ученици ће уместо језика који сматрају матерњим учити хрватски или „босански”: Гламоч (Фото Википедија)
Од нашег дописника

Сарајево – Српској деци у Гламочу, локалној заједници која је у саставу Ливањског кантона и територијално припада Федерацији БиХ, ускраћено је Уставом загарантовано право да уче српски језик и имају националну групу предмета. Дискриминаторски однос према српским школарцима (трећина ученика у гламочкој основној и средњој школи је српске националности) траје пуних 20 година, а сви досадашњи покушаји њихових родитеља да исправе ову неправду завршавали су се неуспехом због незаинтересованости оних који о томе одлучују.

Небојша Радивојша, начелник Гламоча (кадар СНСД-а), у којем су Срби већински народ, сматра да је скандалозно и непримерено ускраћивати деци могућност да уче материњи језик. Ситуацију због које испаштају српска деца могуће је, према његовом мишљењу, решити уз мало више разумевања и одговорности надлежних у ресорном кантоналном министарству.

„Било је неких обећања, али није ништа конкретно урађено. Из тог разлога српски школарци и у овој школској години учиће хрватски или ’босански’ језик, уместо српског, који сматрају матерњим”, рекао је Радивојша за наш лист, истакавши да су, нажалост, деца у Гламочу „она преко којих се ломи пoлитика”.

Без обзира на досадашње неуспеле покушаје, родитељи српских школараца кажу да „неће одустати” и да ће наставити борбу за увођење ћирилице и српског језика у гламочке школе. У том смислу очекују промену односа хрватских политичара у локалној власти према загарантованом праву на изучавање националне групе предмета, по наставном програму Републике Српске.

(више…)

Читанка српског језика за време османског царства

Просто је невероватно какве мале драгуље можете купити по београдским антикварницама. Налетех тако једном приликом на читанку српског језика за 4. разред који се користио у Србији кад је још била под турцима. Малени уџбеник из 1899. године коштао је 10 евра и ја сам морао да га имам. 🙂

Читанка је на ћирилици, на 95 стране, штампана у Константинопољу (Цариград). Ево пар страница са кратким причама.

српска читанка

”Најлепше одело и украс” је лепа прича о томе како је важна унутрашња лепота, а не мода.

из српске читанке за време турака

”Савет” је нешто што би и данас требали деци да причамо, да се мало застане и размисли…

Нисам имао појма да су постојали уџбеници и школе у Србији за време турака. На задњој страни се може видети које све уџбенике сте могли тада да купите књижарници Л. Крстића која је била у Цариграду.уџбеници за време османског царства у србији

Још је интересантније где су се налазиле књижнице господина Крстића – Битољ, Охрид, Прилеп, Скопље, Приштина…. али и Корча у Албанији, Солун у Грчкој, Костур (Касторија) у Грчкој… Лепо да се човек замисли над речима историчара Радована Дамјановића који често помиње како је север грчке укључујући Солун и Халкидики био већински насељен нашим становништвом и како је након пропасти Отоманског царства и Балканских ратова ово становништво лагано хеленизовано. На ово је највише утицало насељавање Грка који су избачени из данашње Турске.

Слично је било са потурицама које је Карађорђе протерао из Србије. Населише се по Косову и Македонији где је турска власт још постојала. Касније од њих настадоше Албанци…

Главни утисак који добијам од разгледања ове књижице је да су овде пре само нешто више од 100 година Турци издавали наше уџбенике. Мислите о томе… чини ми се да не ценимо довољно то што имамо своју државу.

milos.io/читанка-српског-језика-за-време-осман

Одржан скуп „Положај српскога језика у савременом друштву (изазови, проблеми, решења)“

У Свечаној сали Матице српске у суботу, 3. јула 2021. године, одржан је скуп „Положај српскога језика у савременом друштву (изазови, проблеми, решења)“ у организацији Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика. Округли сто је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истакавши важност преиспитивања положаја српског језика у нашем друштву. Након тога, присутнима се обратио Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински Господин др Иринеј.

Поводом усвајања Закона о родној равноправности, којим су угрожене уставне слободе грађана и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су велики скуп истакнутих стручњака у области српског језика и друштвено-хуманистичких дисциплина.

Руководећи се науком и објективним чињеницама, на Скупу су разматрани различити проблеми у погледу структуре и употребе тзв. родно осетљивог језика, али и других неповољних аспеката које прописује Закон.

Рад округлог стола реализован је у три сесије. У првој сесији, чији су модератори били проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС, и проф. др Александар Милановић, изложени су радови проф. др Срете Танасића, дописног члана АНУРС, академика Предрага Пипера, проф. др Јелице Стојановић, проф. др Драгољуба Петровића, проф. др Софије Милорадовић, проф. др Рајне Драгићевић, проф. др Весне Ломпар, проф. др Вељка Брборића, проф. др Јованке Радић, проф. др Раде Стијовић, проф. др Миланке Бабић, проф. др Јордане Марковић, проф. др Зорице Никитовић и проф. др Милана Ајџановића. У другој сесији изложени су радови др Владана Јовановића, др Марине Спасојевић, др Наташе Вуловић, др Ане Мацановић, проф. др Марине Јањић, проф. др Ане Јањушевић Оливери, проф. др Сање Ђуровић, проф. др Александра Милановића, проф. др Виктора Савића и проф. др Исидоре Бјелаковић. У трећој сесији, чији су модератори били проф. др Драган Станић и проф. др Виктор Савић, изложени су радови проф. др Драгана Станића, проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ, проф. др Ксеније Марицки Гађански, проф. др Александра Јовановића, проф. др Петра Пијановића, проф. др Бошка Сувајџића, проф. др Валентине Питулић, проф. др Слободана Антонића, проф. др Богољуба Шијаковића, проф. др Часлава Копривице, проф. др Драга Перовића, проф. др Бранислава Ристивојевића и адвоката Миленка Радића.

Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

 

Извор: Матица српска