Лука Зоре доказао да су Дубровчани били Срби
Навршило се 119 година од смрти Луке Зоре, истакнутог српског филолога, књижевника и политичара који је оставио неизбрисив траг у српској културној и политичкој историји краја 19. и почетка 20. вијека. Зоре је преминуо на Цетињу, у Књажевини Црној Гори, гдје је провео посљедње дане свог бурног и плодног живота. Рођен 15. јануара 1846. године у […]
Опширније ...
У Дубровачкој републици штампарије су биле ћириличне
Злата Бојовић (1939), историчар књижевности, професор Филолошког факултета на Катедри за српску књижевност, добитница је Награде града Београда за књижевност. Средишњи део научних интересовања проф. др Злате Бојовић јесте – дубровачка књижевност. Награђена књига „Историја дубровачке књижевности”, коју је „Српска књижевна задруга” објавила у „Колу”, изазвала је бурне реакције у Хрватској. Цео свој радни век […]
Опширније ...
КРОАТИЗАЦИЈА СРБА КАТОЛИКА: Хрватско отимање дубровачке српске писмености и ћириличних и латинских књига
И ПОРЕД изузетно јаке прозелитске пропаганде српско католичанство је дуго одолијевало кроатизацији, што се нарочито испољавало у Дубровнику и јужном приморју. О Дубровнику као националном и културном сједишту јужнодалматинских Срба најбоље свједочи попис становништва од 31. децембра 1890. године, по коме је дубровачка опћина имала 11.177 становника, од којих је било 9.713 Срба римокатоличких и […]
Опширније ...