Поштовани читаоци,
Ових дана су на оштром удару летачи нашег детињства Петар Пан и Дамбо за које смо ми клинци, а били сми и ми, веровали да стварно лете. Приземљени због крунисане лудости наши мали пилоти придружили су се Конкорду о коме смо давно писали преводећи један чланак о њему.
Болесна љубомора безобжника, којима ништа није свето, наставља да једе дечије јунаке, али и јунаке нас старијих и тако Дизни продукција укида своје светиње, које су љубављу васпитавале генерације. Под изговором да су Том и Џери, Топ Кет и другари насилници, а та прича је одавно започета, светски у мозгу астигматизовани моћници уводе Телетабисе и њима сличне сунђере и тако гасе дечију искру и жар, коју су палили Брзи Гонзалес, Душко Дугоушко, Птица тркачица и остали другари горе наведеним јунацима.
Песме су посебна прича. Како ћемо говорити „Оче наш иже“? Ко ће сада летети у небо? Како ћемо певати о мајци и гуслати о оцу и да ли ће гробари света сахранити Цигане. О чему ће Тоза да пева и да ли ће Тому Здравковића још једном сахранити, видећемо?
Ипак нико не треба да заборави да Бели анђео и даље лети свемиром у пратњи своје војске, која ће се негде на неком Запорожју поново скупити. И…?
пуковник авијације у пензији
Милорад Ђошић
