ВЕЋ пола века Сремска Митровица чува сећање на ликовног великана Лазара Возаревића (1925 – 1968), рођеног у оближњем Лежимиру.
Галерија са његовим именом, која је управо обележила јубилеј, удомила је ту највреднији и највећи легат једног од интернационално најпризнатијих сликара са ових простора. Чини га чак 60 слика, али и цртежи, колажи и други материјал везан за стваралаштво аутора чија су дела доспела и до колекције Дејвида Рокфелера.
Концепт који је, приликом отварања, поставио новембра 1973. чувени историчар уметности Лазар Трифуновић, који је промовисао београдски енформел и самог Возаревића, задржан је до данас. Галеријско језгро чини меморијални део, који се састоји од оригиналних Возаревићевих радова, а у овом простору митровачкој публици представљају се и актуелни аутори.
Током пола века, ова институција имала је успоне и падове, а пре једне деценије прокишњавао је кров, на каратавану се гомилао птичји измет, слике и цртежи били су оштећени…
Реконструкција галерије је трајала од 2013. до пролећа 2015, док је су дела рестаурирана пет година, у сарадњи са ЦИК-ом. Митровачки легат аутора који је одрастао, школовао се и умро у Београду, тако већ неколико година публику дочекује, у сваком смислу – обновљен.
За Возаревићеву прву изложбу Миодраг Б. Протић, написао је, да је то после Лубардине, „најодважнији покушај да се властити израз нађе мимо принципа који су код нас већ били признати“. Поред сликарства, бавио се илустрацијом књига, сценографијом и мозаиком (хотел „Метропол“, Војнотехнички институт, Дом омладине). Био је доцент на Академији ликовних уметности, самостално излагао у Паризу, Риму, Бразилу, Венецији, Њујорку, али и у оквиру југословенске селекције на Бијеналу младих у Паризу, на Међународној изложби у Токију, на Медитеранском бијеналу у Александрији и на Бијеналу у Сао Паулу…
И ко зна докле би стигао да 29. марта 1968. није добио тровање крви изазвано испарењима хемијских средстава помоћу којих је на својим сликама покушао да дочара Византију… На вест о његовој смрти, у „Вечерњим новостима“, вајар Александар Зарин је изјавио:
– Ја не знам од чега је умро, али кажу да је од тровања бојама, којима је вршио неке нове експерименте. Ако је то тачно, готово да ту има неке стравичне симболике. Умро је као сликар: од сликарства и за сликарство.
Аутор: Миљана Краљ
Извор: Новости
