У СВЕТУ ИЗА ОГЛЕДАЛА: МИРОСЛАВ МАРАВИЋ О КОРОНОКРАТИЈИ

У СВЕТУ ИЗА ОГЛЕДАЛА: МИРОСЛАВ МАРАВИЋ О КОРОНОКРАТИЈИ


Светски познати лабораторијско-медијски бренд „корона вирус“ донео је, неким државама, гле чуда, забрану абортуса, макар привремену.

ФИЛОСОФ И ФИЗИКАЛАЦ

Српски писац и мислилац, физички радник са дипломом филозофског факултета, Мирослав Маравић, у својој новој књизи „Философија глобалне паланке у светлу физикалије“ (свим срцем је препоручујем, а контакт за наруџбину је мејл krstkrstkrstkrst@gmail.com; представљање књиге ће се одржати у уторак, 9. новембра 2021. године, у СКЦ Ћирилица, Скерлићева 12, са почетком у 19 часова) доноси одломке свог философског дневника из 2020. године, у коме се, између осталог, бавио коронократијом, чији су се обриси јасно видели и прошле године. Вреди их прочитати, тек да не изгубимо здрав разум.

Јер, коронократија предуго траје, и потребно је да се сећамо основних истина вере. И зато увек и свагда морамо да памтимо оно што је, тим поводом, рекао митрополит лимасолски Атанасије: „Господ је створио овај свет да буде прекрасан. Смрт, несреће, страдање, сиромаштво, болести, невоље, све што се у свету дешава – дошло је после тога. Није их створио Господ. Ми смо изабрали, одступивши од Бога. Све су то последице пада човека, који је злоупотребио своју слободу. Човек је раскинуо везу са Богом. А Бог је наш Отац. Он је Љубав. Ми, на жалост, напуштамо Бога и доносимо зло у свет. И све се више, својим греховним делима, удаљавамо од благодати Божје, и тако се приближавамо непријатељу, ђаволу. Кад се удаљавамо од светлости, падамо у таму. Сунце постоји, али ако се склањамо од њега, постаје нам мрачно и хладно. А кад изађемо на сунашце, огрејемо се.“

И мисао, она хришћанска, помаже нам да се огрејемо на Сунцу правде. Таква је и Маравићева мисао.

КОРОНА И АБОРТУС

Живот у доба коронократије тежак је за свакога, па и за православног хришћанина. Нарочито су тешки апсурди који нас салећу са свих страна. Један од њих Маравић овако формулише: „Колико смо ми полудели када се уводи обавезно ношење маске док је истовремено дозвољено убити дете у мајчиној утроби! Убица си ако не носиш маску, а ниси убица ако не желиш своје дете, одеш код доктора и платиш да изврши убиство по твом, родитељском налогу! Зрели смо за колективно посматрање – или за крај ове велике и страшне трагедије што се људским родом зове…“

Трагедије, шекспировски речено, пуне буке и беса, коју прича идиот, а која је, све више, без значења.

Маска обавезна, а рађање деце – необавезно.

Мирослав Маравић каже: „Светски познати лабораторијско-медијски бренд „корона вирус“ донео је, неким државама, гле чуда, забрану абортуса, макар привремену. Зло овог света је, дакле, толико нарасло да, шта год на трен заустави или макар успори његово ширење – макар то био и вирус – неутралном посматрачу се може причинити као несвакидашње чудо доброте. Међутим, као и увек у сличним ситуацијама, јављају се неуморне либералне силе којима ово, макар привремено кочење на сигурном путу у вечни амбис никако не одговара. Тако се, након привремене забране абортуса у Тексасу, огласила извесна псеудојуродива јуришница „неотуђивог права“ на убијање нерођене деце. Наступила је једном „мудром“ изреком која ће засигурно красити роман неког новог Достојевског, будући да је изјава фантастичнија од сваке маште: „Тексашанке које себи не могу да приуште путовање у неку другу савезну државу, абортус ће обавити у некој од илегалних клиника“, каже DW саговорница. „Тиме актуелна законска промена у Тексасу има по њој јасну последицу – жене ће умирати.“ Каква племенита борба! – помислио би неко. Ево генијалне логике: Да жене, које убијају своју нерођену децу, не би умрле од последица илегално извршеног абортуса, не треба забранити убијање деце! То је, отприлике, као када би неки потпуни болесник захтевао да се дозволи педофилија и као разлог навео да би, у случају забране, деца умирала од илегалних напада педофила! Занимљиво је како се то ове либералне боркиње толико брину о животу мајке која „илегално“ убија дете, а не брину за живот детета које иста та мајка убија? Какав то ум може према једној истој личности да се, до десете недеље трудноће, односи сатански, а да се од десете недеље трудноће понаша као „заштитник права личности“?! Каква је то борба за право личности ако је потребно да та мала личност буде стара више од десет месеци у утроби мајке да би избегла да буде „законски“ убијена?! Какво лицемерје, какви изокренути умови, какве спаљене савести – прави земаљски пакао! Господе, помози нам да не убијамо своју рођену децу, помози нам да се обожимо, сложимо и умножимо – да се покајемо за злочине који вапију до неба и призивају крај света. Помилуј и спаси нас!“

Има ли покајања овом свету или нас тек чека „плач и шкргут зуба“?

МЕДИЈСКО ТРОВАЊЕ

Оно што нас нарочито слуђује су медији. Они нас непрестано трују у доба у коме живимо. Маравић упозорава: „Коначно! После толико промашаја! У чему је дакле, узрок те фамозне појаве назване корона вирус? Узрок панике, маловерја, безнађа? Па у оној хипнотичкој направи названој телевизор и у његовом злом потомству комјутеру и андроиду! Угасите ТВ, угасите андроид и – нема корона вируса (или, ако га и има, а има, био би неупоредиво безопаснији без ове хипно-паничарске машине)! Што би рекао Рамбо Амадеус: „Угаси ТВ, видиш да те трује, поштеног човека терају да псује“. А ако га још, метафорички говорећи, избациш кроз прозор, то јест (уколико метафора делује грубо) уљудно оставиш поред контејнера и своје слободно време посветиш молитви и ближњима, твојој радости и доживљају слободе – неће бити краја. Каква црна паника! ТВ је извор опаког хипнотичког вируса. Гашењем ТВ-а правиш први – неопходан, али не и довољан – корак ка духовном излечењу. Господе, излечи нас, како од лабораторијског, физичког, тако и од хипнотичког, виртуелног вируса. Силом Часног и Животворног Крста Твога, Господе Исусе Христе, помилуј и спаси нас!“

Ослободити се екранске диктатуре – ето доброг пута ка правој слободи!

НЕ ЗАБОРАВИМО ЧОВЕШТВО

А  почетком децембра 2020, Маравић бележи у свој дневник: „Субота ујутро, не радим зато што полицијски час почиње од 13. часова. Одлазим у куповину код неког човека са села који продаје ивањички кромпир, заустављам бицикл да купим један џак. Пре мене је једна жена купила две зелене салате и, пошто су ми изгледале лепо, упитао сам колико коштају, без неке нарочите жеље за куповином – која, ипак, није била сасвим искључена. Продавац каже да је ова жена купила последња два комада и, пре него што сам успео да изустим да „заиста није битно“, ова жена крене да ми нуди један комад салате уз објашњење: „Мрзим кад купујемо и гомиламо ствари, а за друге не остане ништа!“ Сада ми је толико жао што се тада нисам сетио да јој кажем како ме никаква салата не може нахранити као њена пажња (овај запис је немоћан да то надомести, али барем је покушај). Ја сам гладан, не толико салате, колико оваквог успутног исказивања доброте – „Јер не живи човек само о хлебу, већ о свакој речи Господњој“ – поготово онда када чак нико није ни тражио жртву, ту малу, али моћну жртву, поготово моћну зато што се догађа у доба глобалне (анти)коронафобије и глобалистичко-паланачког индивидуализма који полако али сигурно уништава последње знаке људскости код већине људи. У страху од болести и тежњи да сачувају и нахране себе, готово потпуно се уништава пажња према ближњима. Док се, на пример, у папској Италији – којој свакако желимо да победе лабораторијско-медијско вирусно зло – туку за комад меса или тоалет папира, Србија тек сада показује право, православно лице. Наравно, свугде има и добрих и лоших, али ја, ето, у нашој вољеној домаји налетех баш на овај добар пример. Код ове изванредне жене ти са Запада придошли црни апокалиптични облаци егоизма су развејани и то ме је потпуно одушевило. Љубазно сам одбио, рекавши да нисам ни намеравао да купим салату и, после поприличног убеђивања, успео сам у чврстом инсистирању да она ипак задржи обе салате. Слава Теби, Господе, у векове векова! Помени, Господе, ову прекрасну душу у Царству Твоме!“

Човештво је пут ка Богочовеку. То не смемо заборавити.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Сваки хришћанин може, ако жели, да води дневник у који ће записивати своје мисли и свагдашња искуства. То ће га подсећати и опомињати, да се не изгуби у доба у коме живимо. Такав дневник води Мирослав Маравић.

Ево како је Свети Јован Кронштатски објаснио своје вођење дневника: „Због чега ми Господ даје сваки дан? – како бих се свим срцем обратио Богу, ради мог очишћења и поправљања. Запамти и поправљај се.“

„Због чега нам Господ додаје дан на дан, и годину на годину нашег живота? – Како бисмо постепено избацили и одбацили лукавство из својих душа (уп. Иса. 1, 16) – свако своје, и како бисмо усвојили блажену једноставност, да бисмо, на пример, постали незлобиви као јагњад и простодушни као мала деца.“

„Наш земаљски живот треба да буде непрестана нада у Господа, у свим околностима, јер смо и ми и све наше је од Господа.“

Чак и у ово страшно доба коронократије, треба да пазимо на своје душе, и да, бележећи оно што нас мучи, у Христу и Цркви налазимо утеху која ће нам помоћи да останемо и опстанемо.

Владимир Димитријевић
3.11.2021.
ifamnews.com/sr/u-svetu-iza-ogledala-miroslav-maravic-o-koronokratiji

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *