Република Српска: Устав не познаје “босански језик”

БАЊАЛУКА – Употреба језика и писма у основним школама у Републици је у складу са Уставом Српске и тако ће и даље бити. Тај највиши правни акт не препознаје “босански језик”, став је ово званичних институција Републике Српске на одлуку Основног суда у Бијељини према којој се у свим документима ученицима мора уписивати “босански језик” као матерњи.

Из Министарства просвјете и културе РС казали су “Гласу” да се, када је у питању употреба језика и писма у основним школама у Републици Српској, поступа у складу са Уставом Републике Српске и законима којима је уређена област образовања те да не умањују ниједном народу право на употребу језика и писма.

– Уставом Републике Српске је прописано да су службени језици Републике Српске језик српског, бошњачког и хрватског народа те да су службена писма ћирилица и латиница. Ученицима бошњачке националности уписује се у педагошку документацију, евиденцију и обрасце јавних исправа назив језика у складу са одредбама Устава Републике Српске као језик бошњачког народа – рекли су “Гласу” у Министарству просвјете РС.

Нагласили су да ће посредством Правобранилаштва РС уложити жалбу Окружном суду у Бијељини против првостепене пресуде Основног суда у том граду од 12. јануара ове године.

И адвокат Зоран Перић најавио је жалбу на одлуку Основног суда у Бијељини у вези са називом језика за ученике бошњачке националности у Основној школи “Меша Селимовић” у Јањи те оцијенио да је тужба у овом случају неоснована и политички мотивисана.

Он каже да је то политичко питање које би требало да буде рјешавано на политичким органима, а не да се препушта судовима да одлучују о томе.

– Сада је пребачен врућ кромпир судовима јер се на политичком терену ништа не може ријешити – рекао је “Гласу” Перић, који у овом процесу заступа Основну школу “Меша Селимовић” у бијељинском насељу Јања.

Према његовим ријечима, суд покушава да разријеши политички мотивисану тужбу која у принципу нема никакве штетне посљедице за дјецу.

Перић напомиње да оваква одлука “не пије воде” јер не постоји основ за тужбу и да је погрешно постављен тужбени захтјев.

Адвокат Харис Канижа који је заступао групу родитеља из Јање објавио је на свом “Фејсбук” профилу да је Основни суд у Бијељини донио пресуду, према којој се у свим документима ученицима мора уписивати “босански језик” као матерњи.

Школа чека инструкције

Директор Основне школе “Меша Селимовић” у бијељинском насељу Јања Давор Радојевић потврдио је да је неправоснажном судском одлуком назив матерњег језика који дјеца изучавају промијењен у “босански”, умјесто језик бошњачког народа, како је сада пракса. Он је навео да због те одлуке чека инструкције Министарства просвјете и културе Републике Српске за даље поступање и рад у тој образовној институцији.


Аутор: Маријана Миљић Бјеловук 

Извор: Глас Српске

One thought on “Република Српска: Устав не познаје “босански језик””

  1. У „босанском језику“ је очигледна намера управљача Бошњацима да другоме намећу зле политичке намере

    То што политички најпре преименовани бивши Срби из Муслимана у Бошњаке траже да „њихов језик“ — изворно српски па онда преименован у „српскохрватски“ — Срби зову „босански“ заиста нема никакве основе ни по Уставу њиховом ни по здравом мозгу. Тај захтев има толико логике и језичке науке таман толико колико би имало логике и језичке науке да, на пример, Срби у Војводини, у Шумадији или, рецимо у Топлици (део Србије) или на Косову и Метохији (део дражве Србије, такође), или, рецимо, у Херцеговини траже да се језик којим се они служе зове: „војвојвођански“, „шумадијски“, „топлички“, косовски“, „херцеговачки“…
    Из свега тога је, не непрозирљиво, политичко насиље вођства
    Бошњака да се језик „босански“ у скорој или даљој будућности наметне првенствено Србима, па и Хрватима и мањинама у БиХ. Управљачи бившим Србима, Муслиманима, па Бошњацима увек је јака идеја да је лакше потчинити и намамити у бошњачку мационалиситчко-шовинистичку клопку Србе у БиХ преко „босанског језика“ него преко „бошњачког“. И само зато управљачима Бошњака стоји у шаци намера, јединствена у свету, да се језик именује по географском, а не народном појму. Управљачи Бошњацима у БиХ замишљају себе моћним попут Американаца (САД) па мисле да и они могу да намећу другима (у овом случају пре свега Србима) апсурдности које немају везе ни с језичком науком, ни с националним правима других ни с међународним правом изворних народа и нација. А Срби су, свакако, изворни народ и нација — која, истина, у националном ослаабљеном идентитету још доста лута после нааметнуте дуге погубне комунистичко-брозовске владавине у Југославији и, после тога, ево, већ три деценије није државно-национално довољно очврсла после комунистичко-југословенског насиља над Србима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.