Јасмина Вучић – Пеев: Наша генијална ћирилица за најпрецизнији језик света

Одлазили смо, многи, из Југославије као деца, носећи у себи срБско-хрватски и сматрали се срећним да смо знали и латиницу што је олакшавало прилагођавање страним културама и њиховим језицима. Беше норма у образовном систему комунистичке СФРЈ да се добро познају оба писма. Свака два, три месеца писали су се радови из срБског, наизменично, једном на латиници, једном на ћирилици. Већина мојих другова из одељења су користили ћирилицу. Предосећајући да ће ме живот водити на далеке путе, где ћу морати знати писати и говорити многе разне језике, a немајући свест о својим срБским коренима и не познавајући сопствено порекло, ја сам користила латиницу, све док ме насилна де-југословенизација није вратила на писмо мојих очева које сада искључиво користим.

Тек у туђини, у контакту с живим страним језицима, постаде кристално јасно већини наших, а и мени, зашто је ћирилица перфектна : jедан глас за један знак – то је генијално ! Тако и мало дете, чим савлада слова, може да напише што год пожели. А може одмах и све да прочита. Тако није у “напредним“ и далеким културама.

Чија деца су подучавана у франкофоним земљама, морао је брзо сxватити да је изучавање њиховог правописа немогућа мисија. Деца им ни после успешне матуре не умеју да пишу сопствени матерњи језик којим перфектно владају – чак и најбољи студенти на факултету, могу бити врло лоши у правопису, јер деца морају учити писање сваке речи напамет ! Диктирају им се сваке недеље до матуре, све тежи и тежи текстови, којe они морају у оквиру наставе свог матерњег језика напамет да савладају. Безбројна правила, у којима изузеци чине хаос, су скоро немогућа за баратање – заборавити акценат на речи, спушта одмах оцену из диктата ; заборавити наштимовање множине уз одговарајуће придеве који су нечујни на француском а виде се само у писаном писму, скида оцену ; заборавити коњугацију глагола уз именицу, где су промене глагола такође нечујне, опет скида оцену… тако највишља оцена шестица из француског је непостојећа у швајцарком делу где се учи и говори овај језик. У овим диктатима деца странаца често пролазе боље од деце чисто француског порекла из простог разлога – двојезични малишани са другим језиком у позадини успевају да разликују речи истог изговора а различитог значења, хомониме, којих у француском језику има у великом броју. Тако је правопис, велика мука свих ђака овог дипламотаског, некада уваженог језика. Постоје натицања у правопису – све земље француске империје заједно с франкофоним суседима, организују једном годишње надметање у томе: ко боље зна да пише ! Јер, језуити који су им смислили овај правопис, су намерно замрсили конце на такав начин да само они из виших слојева, који ће проћи дуже студије могу донекле да савладаjy тај правопис. Тако, већина франкофона не зна да коректно пише свој језик. С употребом социјалних медија, арабизацијом, француски се потпуно срозао на непрепознатљив правопис. Многобројне и честе реформација француског, поједностављују језик скидањем обавезности неких акцената, упрошћаваујући задате форме… али сам правопис остаје заврзлама за коју треба више од једног живота да би се савладао.

Најгоре, Французима увелико недостаје прецизност у опхођену – зато су се и дипломате и браколомци хватили за овај магловит језик, јер им омогућава да преокрену смисао било које реченице, преваре саговорника, продају бело за црно… уз невероватну лакоћу и недостатак основних појмова о Правди. Чак и сам појам правде у нашем смислу и не постоји на том “фином језику“. Достојевски је добро описао, ко су Французи. А и Путин је то сxватио кад је Macrom, најмодернији брод саграђен у руско-француској кооперацији, oдплаћен руским златом, продао Египћанима.

Из енглеског језика, многи познају тај проблем да слова не одговарају изговору, па се речник мора често користити да би се проверио правопис. Али, интуицијом, правопис се понекад може и погодити на овом (engleskom ) језику, за разлику од француског где је то немогуће. Немачки језик је по том погледу, лакши, али је врло спор с обзиром на мултипликацију слова потребних да се напише Ч (tsch), Ц (tz). oj (eu/oi)… германофона деца на испитима су скоро 20% спорија од деце на истим франкофоним испитима у хелветским школама. Проблем је у немачкој граматичкој констукцији језика, која захтева да се глагол стави на крај реченице, чиме се мишљење успорава, јер док глагол не буде изговорен, не зна се шта жели да се каже, a Французи ионако прелетавају сопствени правопис који им је недоступан, тражећи смисао на брзака што их акцелерира. Eластичност немачке мисли је спутана овим граматичким правилима, устаљеним у говорном језику, aли, спором рефлексијом, трудом, онa може ипак да дођe до дубоке филзофије. Португалско-бразилски је сличан француском у говорном језику, нерпрецизан, али лак за писање. Сиромашност сугласника, не омогућава аеризацију усне дупље, па се мисао спутава монотоношћу изговора и правила граматике. Слично је и са друга два латинска језика који су “настали из латинског“ (spanski – italijanski).

Врло је перверзно, збуњујуће и нелогично, кад се самогласници морају читати погрешно : например Е које се чита углавном као И на португалском или О које постаје А на руском. Према једном професеру француског језика са Сорбоне (Сорби = Серби = Срби), који је одрастао на француском, арапском и хеб-рејском, а научио кинески и руски (скинут с Интернета), најнежнији језик пун љубави и Истине је руски; најгори је кинески, који je не-флексибилан с хиљадама знакова и без деклинација ; најнесензибилнији је енглески који служи одлично за бизнис и ништа више а француски као нејасан, лаган, без значења, опушта, не говори ништа, не обавезује, замагљује, опушта…

У латиници коју нажалост неки Србе користе, треба понекад два слова за један глас (dz, dj..) чиме се перфекција нарушава.

Једноставност у правопису и еластичност у граматици, ослобађаjy мисао и развијajy капацитет абстрактног виђења, што продубљује опажања, закључке, комлексне асоцијације и способност дубоког размишљања. Зато није чудо да су Милутин Миленковић, Никола Тесла, Милева Марић, Мокрањац… сви рођени у нашем језичком подручју. Седам деклинација које мењају именице према функцији, дају изванредну прецизност мисли која је јединствена. Корени речи понављајући се у огромном пољу сродних појмова, убрзавају сxватање исказане мисли. Језик којим се може лако руковати, који је прецизан и који не спутава летећу мисао – то је наш, срБски. Овде не смемо бити лажно скромни – наш језик је уистину наше највеће богатство. Свест о том јединственом благослову не постоји ни међу нашим силним лингвистима ни међу историчарима. Али, Истина извирујe, лагано, иза језуитa.

Бранислава Божиновић, наша страсна лингвисткиња која је провела четрдесет (40) година у Индији проучавајући санскрит, језик који се сматра светим старим језиком Индије, доказала је својим речником ( https://fr.scribd.com/doc/202049221/branislava-božinović-rečnik-srodnih-sanskrtskih-i-srpskih-reči ) да се ради о нашем срБском језику ( где су и све срамотне речи истоветне нашим):

Jедан наш други изванредан самоуки лингвиста, Славиша К. Миљковић, аутор “Одгонетање старогрчких речи“ јасно доказује да је тај антички језик постао од нашег, срБског. Cличнa књигa доказyje да и латински произилази из нашег. “Одгонетање србског језика“ је ризница дивоте коју би сви морали спознати – наћи ћете међу бисерима Миљковићa и зашто се не сме писати / говорити “српски“ него “срБски“:

Кад некo наш погледа листу старо-француских речи које су врло сличне старо-енглеским, он разумe скоро све ! A англо-саксонски професори предају средњовековни “француски“ по Лозани (Lausanne-i), усред франкофоних универзитета, не знајући да је то срБски. Неки ретки историјски документи из IX века остављају записано “serbende Bevölkerung “ – да “народ србује“ (по средње-европским просторима “бургоње“, “франака“,“ хелвета“… (Adelheid von Burgund, Orbe). “Модерни језици“ као француски, енглески, немачки, италијански, шпански… немају ниједно дело написано пре X-XII века и изгубили су способност да разликују Ч од Ћ, Ђ или Џ ! То је такође један од доказа да је наш језик старији. Једна од најстаријих порука на “немачкоом (немом) језику“ потиче из X века где реч “liebe“ одговра “љуби“ … Вероватно је једна група издајника, сличних данашњим “montenegrinima“ занемела, па почела да искривљује говор, као што то чинe и “крвати“, “бошњаци“…

Западни “специјалисти“ подмазани језуитским знањем, називају наше писмо “палео-санскрит“. Неће да кажу Србица ! Они говоре о “дунавској култури“ иако скелети око Винче, Лепенскиг Вира, Cтарчева… носе исте генетске кодове, И2а, као и људи данашњице ! Деретић се јако љутио због ове терминологије, с правом – то није “дунавска култура,“ него наша срБска.

Данас се по целом свету учи да је историја почела са појавом семитског писма које je као преко Феничана било распрострањено. Ово је лаж – доказ : Славиша К. Миљковић је упоредио бројчане вредности античких слова из четири писма : Је-вре-јског (дакле семитског који је “користио“ Mojsije), црквенословенског, старо-грчког и наше изворне Србице:

Ту се види ко је кога копирао – само ми, једини, имамо због богатства изговорених самогласника све одговарајуће бројне вредности. Наш чудотворни, оригинални, дивински језик је омогућио употребу знакова за гласове – да гласовни знакови потуно одговарају пиктографском смислу нашег језика и душе, то је још један доказ о оригиналности нашег писма.

Сем-ити су нам покрали Словa прокламишући наша слова за њихова – je vre jski Алеф ( א ), Бет ( בַּיִת ), Вет ( ב ) , Гимел ( גימל ) , Далет ( ד )… јесте наш алфабет : А, Б, В, Г, Д, Е, Ж.. где ред има смисла, jep aко спојите смисао старо-словенских слова из горње табеле која су истовремено дакле и пиктограми, добијате :

(J)А БОГ ВИДИM (СВЕ = појам Правде) и ГЛАГОЛИM ДОБРОТУ (У СЛАВУ) ЖИВОТА…

Ово је и срж срБске душе, словенског Човека, који верује у Правду и пева Богу Правде, ма како Јава била супротна свему што живи. “Аз (ја (сам) = аз на старословенском, бугарском) Бог Вид Говорим Добро јЕ Живети“… стоји насупрот хеб-рејском, где је Б постало Beit с значењем “кућа“ (као симбол материјализма) уместо Bog ! Прво je-vrej-sko слово, Aлеф ( א ) је наше И, које везује ствари а у вези с Jод ( יִ ) даје негацију : אין = нема! Прво слово, почетак je-vrej-skog алфабета даје негацију постојања, као против-тежy постајању нашем Богу Живота ! Али, ако и не узмемео у обзир могућу негацију самог почетка je-vrejskog alfa-beta, узмимо оригинално значење везивање – онда добијамо је-врејски смисао алфабета : “везивање куће (Aлеф-Бет) са растом (Гимел – гадол = големо) врата“ (далет = врата)… где је и сâм симбол палео-хеб-рејског за “врата“, само непотпуна олупина, исмејавање улаза ד кад има само један стуб, па личи на вешала ! Њихова слова говоре о богаћењу куће с растом врата ! To je раст преко камате на банкарске позајмнице, које воде ка сиромаштву сваког ко позајмљује од њих. A они, je-vre-ji својој “елитној“ / “изабраној“ / апартхајд раси, не смеју позајмивати на камату, да не би осиромашили. Hе-верници, го-јим-и (= ми, хришћани, цео свет осим њих) могу да се краду, лажу, тероришу, баш као Палестинци у Гази, јер им њихов демон-bog то дозвољава – зато је ne-ta-njahu јавно изјавио да су Палестинци животиње – он то заиста и мисли, а мисли то исто о целом остатку света. То је западни /je-vre-jski / vatikanski човек кога материјализам води, храни и одржава, па му се сва дела претварају у бабилонске, египатске, античке… рушевине које му смрде на не-човечство, ропство, беду, терор и неправду, а стално измишља нове језике, манипулише прошлост да сакрије злодела и лажима гради свој статус. Дакле, добијамо чисто материјалну jev-rej-sku филозофију, у самом почетку алфабета, који се данас сматра лажно, за најстарији.

Још пре само неколико година, феничански алфабет је био најстарији на свету и од њега се бројао почетак писмене историје. Али, откако су нађени “феничански“ скелети с нашим генетским кодом И2а, историјa је промењена. Сада Интернет шири лаж да је семитско писмо (je-vrej-sko a lef, bet vet) најстарије на свету, користећи и њихов календар који има бар 1 500 година мање него наш срБски, јер показује годину 5784. у 2023. ватиканској сотонској години.

Постојање нашег србског календара се скрива с намером да необразован западни свет мисли да је je-vre-jsko рачуњање времена најстарије на свету.

Наравно, винчанско писмо, наша Србица, одкривенa пре више од сто година, не улази у уџбенике света. Јер, је-зуи-тске ва-тиканске сотоне су наши најљући непријатељи као и хе-бреји ! Лакше је жртви да опрости тирану, него тирану да се ослободи своје мржње.

Ми смо Словени – јер смо имали слова.

С обзиром да наши генетичари и лингвисти срамно ћуте о пореклу језика, народа, срБског, строго чувају је-зуитске норме прописане ватиканским сотонским указима, не можемо рачунати на њихову помоћ. Они чак дозвољавају да наша деца уче како су се ‘ словени“ доселили на Балкан, иако су такви “словени“ пронађени међу скелтима Винче, Лепенског Вира, Старчева… у култури која хиљадама година није знала за рат, градила мирољубова насеља, примала све дошљаке с раширеним рукама које осликавају нашу гостолубивост на статуетама из Bинче :

http://www.kmnovine.com/2021/02/av.html

Појава непостојећег слова у нашој ћирилици по најтиражнијим новимана Србије ( http://www.kmnovine.com/2022/03/slovo.html ) сведочи да је језуитски напад на наше целокупно срБско биће управо у пуном јеку, а не не само на политичко-економском нивоу..

Како пробудити свест о специјалној привилегији коју имамо, једноставно зато што говоримо такав стари језик са толико деклинација и са тако једноставним, генијалним писмом ? Како одбранити ћирилицу ?

Као суверени медијски ратници, узмимо ову ствар у сопствене руке – сами поучаваjмо децу о томе ко смо и шта смо !

Користимо у свакој могућој и најмањој прилици, сопствено ћирилично писмо. За мењање латичних слова у ћирилична, постоје многе машине на Интернету ( ја користим lexilogos : https://www.lexilogos.com/clavier/srpski.htm ).

Цела дијаспора која говори стране језике да шири нашу Истину.

Употребљавајмо, за инат ватиканско-xеб-рејским сотонома, забрањен календар који су ватикански педоКримиалци (несмеју се звати ‘ педофили“) забранили на Бечком конгресу, “наши“ продани масони прихватили, а који је исписан по свим старијим црквицама и на самом Душановом законику : 6857. y 1308.oj

Ширимо / пропагиpajмo историјскe чињеницe о нашем палеолитском генетском коду

Ширимо / пропагиpajмo Истинe о Србици коју они називају “винчанским симболима“ или “палеолитским санскритом“

Ширимо / пропагиpajмo Истинe о Винчи, Лепенском Виру, Старчеву… које скривају као змија ноге и не дозвољавају мењање историјских уџбеника : сва деца света уче лажну језуитску историју о “грчком језику“ који није ни постајао у време Хомера а он је као писао на античком грчком (?); уче да су неки Трачани, Дарданци, Мезијци… живели на нашим просторима, али се не зна њихово порекло (?); деца уче о Феничанима, који су генетски Срби јер су нађени И2а хаплогрупе у феничанским гробницама, не знајући тачно где нестадоше… али, њихових трагова има чак и на Мадери, у сред Атланског Океана (?); академици откривају по Јужној и Северној Америци, “палеосанскрит“ и словенске речи међу Индијанцима који “коња“ зову коњ, али… не! Словени нису били први на другој страни Океана и нису користили Србицу и нису били напредни, нити су их њих сто (100) милиона поубиjaни, само у Америци… у највећем геноциду, организованом од стране тих истих ватиканских сатаниста који Истину скривају хиљадама година, граде своје демонске храмове преко наших православних / словенских Животољубљивих храмова, преокрећу значење слова, речи, мисли… стварајући змијски језик којим су преварили Еву, истерали Човека из Раја, исмејавали биљне дарове Природе славећи крвaвe жртве а констатно оптужујући друге за сопствену педофилију, канибализам, диаболизам…пa у прах и пепео послати и њих и свe њихово.

Kао што најмудрија срБска глава рече :

“…нека борба буде непрестана…“

Свима с благословом,

у СрБској 7532.-ој години, 14-ог у грудену

Др мед Јасмина Вучић – Пеев

Извор: Борба за истину