У времену када је пажња кратка, а садражај брз, надамо се да писана реч и даље има снагу да траје, инспирише и повезује људе.
Ко су млади који данас стварају? Шта их покреће и како виде свет око себе? У овом серијалу интервјуа са њиховим менторима упознајемо свет нове генерације стваралаца и њихову културу.
У времену брзих порука, скроловања и кратких форми, чини се да речи никада нису биле доступније — али можда никада нису биле ни изазовније за оне који желе да их претворе у трајну вредност. Управо зато, места на којима се негује писање и подстиче креативност младих, имају посебан значај. Књижевни клуб у коме се окупљају аутори постаје простор у којем млади проналазе свој глас, уче да га обликују и храбро деле са другима. О улози писања у савременом добу, изазовима и инспирацији за нове генерације разговарамо са Ненадом Нешом Живковим, награђиваним аутором, дечјим песником и некадашњим дугогодишњим председником Књижевног клуба „Дис“.
Колико је данас младима занимљиво да се баве поезијом и уопште књижевношћу?
„То је ипак дар који не може имати свако ко хоће, али обилазећи школе као дечји песник приметио сам да воле да слушају поезију. Био сам једном приликом у једној школи читао своје песме, ја то у животу нисам доживео, кажу ми, хајде нам још једном прочитај ту песму, толико су деца била одушевљена том песмом. Има тих сцена за које човек треба да се труди.“
Колико школа подстиче креативно писање?
„То све зависи од школа, можда пар школа се може у општини похвалити са тим. Ми се у клубу заиста боримо, конкурс за најлепшу љубавну песму, „Дисово злаћано перо“, од првог до четвртог разреда, од петог до осмог. Такође идемо по школама. Деца треба да пишу и шаљу за конкурсе.
Имам искуства у школама ОШ „Вук Стефановић Караџић“ и ОШ „Десанка Максимовић“. Деца су писала песме, ја сам им помагао. Видим код деце жар и жељу, али то све зависи од оних који их воде и који их уче. Ако они нису заинтересовани, зашто би деца била?
Један од наставника, он је отишао у пензију, Александар Павић, онакав се просветни радник ретко рађа. Он је децу на рецитовање водио, слао песме, доводио је нас више пута у Гајдобру, да им читамо песме. То је једна реткост од наставника, да тако ради свој посао из љубави.“
Шта највише мотивише младе ауторе да почну да пишу?
„Млади пишу песме ако су родитељи љубитељи, ако су и они некада писали, онда подржавају децу у поезији. Ми имамо тај конкурс „Дисово злаћано перо“, многи млади аутори што су победили, што смо хтели да их подстакнемо, нису наставили даље. Млади већином долазе из основне школе, мање из средње, онда тек они сазревају.“
Које теме највише занимају младе ауторе данас?
„Па већином млади почињу да пишу љубавну поезију, љубав оживљава песника у њима. Љубав у било ком облику, љубав између девојке и момка, али и љубав према баки и деки, према мами и тати, према маци и куци, то је у суштини љубав. Јер они су на почетку, ја не бих ни саветовао ником младом да пише нешто осим љубави.“
Да ли мислите да дигитално доба мења начин на који се пише и ствара?
„После епидемије ковида, много је опао број занитересованих да се посећују књижевне вечери, промоције књига. Људи су баш мало заинтересовани. Знам да су тешка времена, али мораш се мало и духовно хранити. Не хранимо се само телесно већ и духовно.
Оно што мене највише нервира, имамо рецимо промоцију књиге, и плакат се постави на друштвене мреже, или књижевно дружење неког песника или писца, и сад кад гледамо испод оног плаката, стотину лајкова, а од тих што лајкују, не дође двоје, троје. Па што се онда лајкује? Лајкујеш ако ти се свиђа и да ћеш доћи зар не? Ми нисмо имали ту технологију кад смо били млади. Ни мобилног ни интернета. А млади данас се труде да ни једног тренутка не буду без интернета. Онда не можемо од њих ни очекивати да узму књигу да прочитају а камоли нешто да напишу. Битно је данас шта каже вештачка интелигенција, која је у ствари наша интелигенција, јер ми смо творци вештачке интелигенције. Једноставно смо се заразили, као неком заразном болести, као куга некада, сви смо у томе, не само деца већ и одрасли.“
Може ли књижевност бити алат за промену у друштву?
„Песник живи у свом свету, он га ствара по својој вољи, народ је ту за промену друштва, а песници су ту увек уз свој народ. Имамо ми у клубу чланова који су бунтовници, што је њихово право, ми морамо да омогућимо члановима да се изражавају на било који начин.“
Колико се млади у данашње време придружују Књижевном клубу „Дис“?
„Не могу ја да очекујем да то буде десет, двадесет, тридесет, ако у току године дође један или два нова аутора, радостан сам. Мало је песника, и у прошлости а и у будућности, јер по мени су све песме исписане, свака је тема дотакнута. Данашњи песници су у јако тешкој ситуацији, јер све је исписано, на неки начин, све песме личе једна на другу, али ту не можемо стати.“
На који начин клуб помаже младим ауторима да развијају свој таленат?
„Основали смо књижевни конкурс за најлепшу љубавну песму, награда „Дисово злаћано перо“ (2011), где могу слати своје радове на конкурс. Многи су се млади из Бачке Паланке нашли и међу награђенима. Кад млади уђу у књижевни клуб Дис, ми на сваки могући начин покушавамо да их подстакнемо. Ако неки наш члан има промоцију, ми их подстичемо да читају, једну, две песме сваки од њих на самој промоцији.“
Колико су млади активни у раду Књижевног клуба?
„Ми имамо активних 15 до 20 чланова. Имали смо пре пет, шест година ситуацију , већином су девојчице биле, били смо упорни, правили смо им и промоције, међутим сам тај живот се деси, школа, удаја, оде свако на своју страну, и онда опет поново скупљаш то јато, па док оно не оде… Само ти појединци остају, сам костур клуба увек опстаје, срећом здрав је костур. Ево од мене млади аутори увек могу да науче, заиста сам вољан на било који начин да им помогнем, од срца. Нема тога жара, нема ни код одраслих а како онда очекивати од младих. Млади се угледају на одрасле.“
Која је главна мисија Књижевног клуба „Дис“ ?
„Наш клуб је замишљен да привуче људе писаној речи. Основ клуба је издаваштво. Клуб остварује посебне циљеве, у смислу организованог подстицања, неговања и развијања најразноврснијих видова књижевног стваралаштва, развијања опште писмености и склоности за писану реч уопште. Своју активност реализује кроз бројне промоције књига, како својих чланова, тако и потврђених стваралаца врхунског нивоа, затим кроз гостовања и књижевне сусрете, те предавања, трибине и расписивање књижевних конкурса. „Дис“ је током свог постојања пружио могућност афирмације мноштву младих.“
Који су највећи успеси клуба до сада?
„Многи чланови су добијали награде на различитим књижевним конкурсима, имамо доста чланова који се налазе у Друштву књижевника Војводине. Многи се налазе у Антологијама познатих писаца. То сматрамо велико признањем књижевном клубу „Дис“ за свој дугогодишњи рад од 1959. године.“
Какве планове имате за будућност?
„Планови су увек велики и зависе од могућности, које су увек мале. Настављамо да издајемо, организујемо промоције и књижевна дружења…“
Да ли сарађујете са другим клубовима или институцијама?
„У Бачкој Паланци сарађујемо са свим удружењима а највише са клубом класичне гитаре „Акорд“, културним клубом „Звоно“, удружењем сликара „Петар Томић“, а од институција са Народном библиотеком „Вељко Петровић“ највише. И овом приликом хоћу да се захвалим њеном директору Миладину Зорићу за несебичну подршку и помоћ у сваком погледу.“
Имате ли неку занимљиву или смешну анегдоту са састанака или неког догађаја везано за „Дис“?
„Имали смо једну девојку, чланицу клуба, писала је поезију, љубавну, долазила је редовно у „Дис“, и одједном је нема. Срео ју је једном приликом, један члан „Диса“ и пита је што је нема, лепе си љубавне песме писала, каже јој, а она му одговори – сад више не пишем, сад водим љубав.“
Може ли неки афоризам за крај?
„Од својих снова, не дај да те ико растави, са спавањем само настави.
А може и… „То нас сада највише брине, мислили смо да одрасли знају шта чине.“
У времену када је пажња кратка, а садражај брз, надамо се да писана реч и даље има снагу да траје, инспирише и повезује људе. Посебно је важно да се младима пружа подршка, размена искустава и да се охрабрују да истрају у свом стварању, без обзира на изазове савременог доба. Оно што се из овог разговора посебно издваја јесте оптимизам и вера у нове генерације писаца. Управо у њима лежи будућност књижевности, а књижевни клуб „Дис“ остаје место где та будућност добија свој облик кроз речи, идеје и приче које тек настају.
Ненад Живков / Бачка Паланка Вести
