У време конзервације Цркве брвнаре Светог Јеремије у Гораждевцу 1968. године нестале су њене двери
У време конзервације Цркве брвнаре Светог Јеремије у Гораждевцу 1968. године нестале су њене царске двери. Те године неко је хтео да „пресели” ову, кажу, најстарију сачувану цркву брвнару на Балкану. Предлог је био да се она пренесе на простор Пећке патријаршије, а можда и другде, али се народ побунио и није то дозволио. Враћена је на место где је и настала и опстала дуже од четири века, без царских двери.
У својој докторској дисертацији „Цркве брвнаре у Србији”, на 132. страници, (Београд, 1962. године), др Доброслав Ст. Павловић каже: „Не зна се када је црква грађена. По предању, подигли су је Србљаци, најстарије племе у овом крају. Царске двери су веома старе и, према мишљењу стручњака (др М. Ћоровић-Љубинковић и Р. Љубинковић), оне треба да потичу из краја 16. века. Да ли је и црква из истог времена није нам могуће да утврдимо, али судећи по архаичности архитектуре, орнаментике и појединих детаља, она је свакако старија од свих осталих сачуваних цркава ове врсте. Можда је имала и ту срећу да остане поштеђена од многих ратова и других недаћа за преко 350 година.”
Др Доброслав Ст. Павловић је у овој дисертацији цртежом илустровао изглед са појединостима ове цркве брвнаре са царским дверима. С правом закључујемо да су царске двери 1962. године биле на свом месту читавих 350 година и да су потом у време конзерваторских радова нестале.
Не знамо ко су били конзерватори, али знамо да је конзервација морала бити извршена без нарушавања изгледа и садржаја овог историјског и културног споменика Гораждевца и Метохије. Ако су царске двери из разлога безбедности склоњене, то је морало бити саопштено народу Гораждевца да се може позвати на разлоге њиховог измештања уз саопштење места где се налазе и видно уверење да су царске двери тамо. Још се може разумети такав поступак ако су царске двери на безбедном месту. Зло би било да су оне, с обзиром на њихови старину, а тиме и вредност, украдене и „убаштињене” сакупљачима археолошких вредности, а да Србија није никако реаговала и не показује интересовање нити трага за њима.
У том случају отргнуте и преименоване царске двери могле би да допринесу „доказивању” постојања неке друге културно-историјске (можда илирске) прошлости у Гораждевцу и Метохији. Тако се ствара лажна империја велике Албаније, коју потмуло намеће ЕУ с НАТО-ом на територији Србије (потенцијално и Северне Македоније, Црне Горе и Грчке). Наводна браћа из Тиране и Приштине тврде: „Више не постоји нешто што се зове Косово и Метохија, постоји само ’република Косово’.” Аферим, господо из ЕУ и НАТО-а. Размишљате ли о демографским и културноисторијским последицама по балканске народе у насиљем створеном виртуелном свету?
Миодраг Србљак,
Краљево
