Да ли се страна имена и презимена мењају по падежима

Свакодневно се сусрећемо са именима и презименима која нису српског порекла. Некада није било тако чест случај да у свом говору употребимо име или презиме које је страно, али развојем технологије, међународних односа и могућности за путовања, то постаје све чешће. Такође, у порасту је именовање детета неким интернационалним, односно страним именом, као и склапање бракова између Срба и странаца, те до узимања презимена страног порекла.

Дакле, уопште није више неуобичајено да нека особа на дневном нивоу изговори бар два-три страна имена, односно презимена. Ипак, због навике на седам падежа у српском језику, долази до недоумица да ли сва та имена треба деклинирати (прим. аут. деклинација је промена по падежима).

Женска имена

Постоји много женских имена преузетих у српски језик ‒ Инес, Брижит, Катрин, Џејн, Дороти, Али, Мајуко… На пример, уколико неко жели рећи да је одслушао нову песму неке стране музичарке или одгледао филм неке глумице, мора рећи њено име. Да ли у том случају треба да дода наставак за генитив?

„Нормативна граматика српског језика” Предрага Пипера и Ивана Клајна (Матица српска, 2013) каже да „такве именице немају падежне наставке, па према томе ни било какву промену”, јер „у којој су падежној функцији употребљене, види се из контекста њихове употребе”.

Едит или Едита

Међутим, не треба заборавити ни напомену да се „женска имена из француског језика која се завршавају на сугласник могу граматички адаптирати додавањем наставка -а у номинативу и укључивањем у одговарајућу супстантивну парадигму”. Уколико је у питању, на пример, име Едит, може се адаптирати у Едита и деклинирати: Едита, Едите, Едити, Едиту… Аутори поменуте граматике наводе да се таква граматичка адаптација препоручује, али није обавезна.

Мушка имена и презимена

Ситуација са великим бројем страних мушких имена и презимена је иста ‒ непроменљива су. Ту треба водити рачуна, јер долази до случајева да један човек има име које се мења и презиме које се не мења по падежима, или обрнуто.

Пипер и Клајн дају пример: „Франсоа Митеран, од Франсоа Митерана, Франсоа Митерану итд. (промену има само презиме); или Ежен Делакроа, од Ежена Делакроа, Ежену Делакроа… (промену има само име)”.

Песма Реја Чарлса или Реј Чарлсова песма

Аутори на овом месту стављају две напомене. Прво, „погрешно је страна имена (европска или пореклом европска) која имају промену остављати непроменљива када се употребе испред презимена или испред придева изведеног од презимена”. Наводе пример да је исправно по Жилу Верну, а не по Жил Верну или песма Реја Чарлса, а не Реј Чарлсова песма. Друго, „несловенска презимена за мушка лица која су променљива у једнини, обично су непроменљива у множини”. На пример, треба рећи: Леон Барух, Леона Баруха… Ипак, биће од браће Барух или од господе Барух. Уз то, „словенска презимена за мушка лица променлива су и у множини”. Стога, биће браћа Недићи, браће Недића, браћи Недићима…

Са У Нуом…

Треба напоменути, као што су и Пипер и Клајн то урадили, да су непроменљива и „презимена мушкараца преузета из неких азијских језика”, као што су кинески, јапански, вијетнамски, корејски… У тим случајевима треба узети у обзир да се презиме наводи испред имена, сагласно културној традицији којој та имена и презимена припадају.

У складу са тим, ако је у номинативу У Ну, биће са У Нуом), Ким Сонг-хван биће са Ким Сонг-хваном…[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]

Аутор: Јована Миловановић

Извор: Политика