Објављујемо један чланак који кружи друштвеним, мрежама, а поводом Дана победе.
Милорад Ђошић
Мој комшија са викендице има Деду.
Са великим словом. Херој. Прави. Ратник. Ове године пуни 99.
Још увек вози ауто. Дај Боже му здравља.
И тако су он и праунук кренули да Деди купе нови ауто — уместо старог, који је одавно одслужио своје. Дошли су у ауто-салон. Изабрали: ово, оно, боју, опције, додатну опрему. Почели да сређују осигурање, ту у салону.
И девојка за рачунаром — обраћа се Деди.
Ово, оно, година рођења?
Деда одговара: хиљаду деветсто двадесет прва.
Она укуцава у рачунар. Возачки стаж?
Деда одговара: седамдесет три године.
Она укуцава, компјутер рачуна и уместо уобичајених 30–70 хиљада избацује износ…
свега 6 хиљада и нешто ситно!
Испоставило се да је програм забаговао: није знао да је могућ толики стаж.
Али онда је постало још занимљивије…
Девојка гледа у резултат и збуњена је. Каже: ја сам овде скоро почела да радим, морам да се јавим централи, да проверим.
Зове канцеларију, одатле је повезују са локалним шефом, он се укључује у причу и тражи да укључе спикерфон.
Даље следи њихов дијалог са Дедом.
Шеф:
— Извините, овде је очигледна грешка… Коју сте рекли годину рођења?
Деда:
— Двадесет прва.
— А возачки стаж?
— Седамдесет три године.
— О! А који вам је био први аутомобил, ако није тајна?
— Т-34.
Код шефа је, изгледа, такође био укључен спикерфон, јер се из звучника зачуо аплауз целог одељења.
После неколико секунди размишљања, шеф даје инструкцију девојци:
— Уради му бесплатно осигурање до краја живота!
И тихо додаје:
— Да није било његове „тридесетчетворке“, не би било ни нас с тобом…
Ово су ми пријатељи послали као подсетник и замолили да поделим за оне који то нису знали:
„Велики отаџбински рат се 1945. завршио на Васкрс.
То је запањујуће!
– Најтеже борбе за Берлин пале су на крај Великог поста. У Лазареву суботу, 28. априла, заузет је озлоглашени берлински затвор, познат по страшним мучењима.
– 29. априла, на Цвети (празник Уласка Господњег у Јерусалим), започет је јуриш на Рајхстаг.
– 30. априла, на Велики понедељак, Адолф Хитлер је извршио самоубиство; баш тог дана је изречено: ‘Нека се више никада не роди плод на теби’ — и смоква се одмах осуши (Мт. 21:19).
– Рат је фактички завршен на Светло Христово Васкрсење! До тог дана су се борбе стишале.
– Васкрс 1945. пао је 6. маја — на дан Светог Георгија Победоносца. Капитулацију Немачке потписао је маршал Жуков, који се звао Георгиј!
– 9. мај је Светла среда, дан сећања на Све свете Синаја. Први међу њима био је пророк Мојсије, који је видео Неопалиму купину и добио откривење о ослобођењу свог народа.
– Парада победе била је заказана за 24. јун — на Дан Свете Тројице.
– Случајности!? Не мислим тако…
Најкрвавији рат у историји човечанства окончан је васкршњом радошћу, тријумфом херојства и храбрости нашег војника, победом живота над смрћу.
На Дан победе желим свима МИР, јер је за њега проливено превише крви.
Нека сећање на подвиге наших очева и дедова прелази с колена на колено!
Нико није заборављен и ништа није заборављено…
Срећан празник! Срећан Дан Велике победе! С нама је Бог!“**
⸻
ЗАШТО СЕ У ЕВРОПИ БОЈЕ ДА ДИРАЈУ ТЕМУ ВЕЛИКОГ ОТАЏБИНСКОГ РАТА?
ЗАТО ШТО СУ СВИ РАТОВАЛИ ПРОТИВ НАС.
СВАКО ТО МОРА ДА ЗНА!
Историјске чињенице сведоче: 1941. године на СССР није напала само Немачка.
Напала је и готово цела Европа, изузев Срба и Грка.
На СССР су ишле — шпанске дивизије и француске легије, војске Италије, Румуније, Мађарске, Финске, делови Чехословачке, Хрватске и других.
Тако су Брестску тврђаву јуришали Аустријанци, а Севастопољ — Румуни и Италијани.
Чак је и Албанија послала SS дивизију „Скендербег“ да ратује против СССР-а.
Румуни, Мађари, Хрвати и Словаци су се отимали да откину део совјетске територије.
У Гудериановим тенковима готово сваки други возач био је Чех.
Сви они су чинили зверства, често гора и од немачких. Мађарске казнене јединице совјетски војници нису узимали у заробљеништво.
Као и у Грађанском рату, већ тада су се показали као чудовишта.
Код Лењинграда и Ржева зверства је чинила холандска SS дивизија „Нордланд“.
Италијани, Шпанци, шездесет хиљада француских добровољаца из SS дивизије „Шарлемагн“, као и казнени одреди, Швајцарци, Фламанци, Валонци…
Данска и Шпанија су послале своје војнике чак и без званичне објаве рата Совјетском Савезу!
Другим речима, у тренутку напада, уз стално попуњавање губитака, у Хитлеровој армији је било око милион војника из земаља-савезница фашистичке Немачке, које су данас чланице НАТО-а. Ово не укључује „хивије“ и убачене сараднике.
Историјска је чињеница да је до 1943. године бројчана надмоћ у људству на совјетско-немачком фронту била на страни фашистичког блока!
Заједно с њима против СССР-а су ратовале и јединице састављене од издајника — литванска, летонска и естонска SS дивизија, SS дивизија „Галиција“, Грузијски и Туркестански легион и други — укупно више од 400.000 колаборациониста, од којих су украјински „хиви“ чинили око 250.000.
Они нису сматрани ратним заробљеницима и по хватању су извођени пред војни суд.
Национални састав ратних заробљеника у СССР-у (1941–1945):
Немци — 2.389.560
Јапанци — 639.635
Мађари — 513.767
Румуни — 187.370
Аустријанци — 156.682
Чеси и Словаци — 129.977
Пољаци — 60.260
Италијани — 48.957
Французи — 23.136
Холанђани — 14.729
Финци — 2.377
Белгијанци — 2.010
Луксембуржани — 1.652
Данци — 457
Шпанци — 452
Норвежани — 101
Швеђани — 72
На крају Другог светског рата, у руском заробљеништву (без Немаца) нашло се до милион и по Европљана.
ЗАТО МИ СЛАВИМО 9. МАЈ — ДАН ПОБЕДЕ!
А ОНИ 8. МАЈ — ДАН ПОМИРЕЊА И ЖАЛОСТИ.
Тугују због своје непобеде и трајне злобе према нама.
Различити су нам празници и разлози.
И никада нећемо бити пријатељи — не заваравајте се и не газите поново исте грабље.
Не знам ко је аутор, али народ нам је талентован.
