ЧУВЕНИ топ „трешњевац“ који су користили Карађорђеви устаници, луле и оловке пиштољи, комбиновано оружје нож-пиштољ из 19. века, дијамантска сабља војводе Милана Обреновића, ПВО систем „Стрела 2М“ коју су стручњаци београдског ЕТФ модификовали током НАТО агресије 1999…, део су експоната изложбе „Ретко и импровизовано оружје из збирки Војног музеја“ отворене у Галерији Војног музеја на Калемегдану.
До 23. јуна, посетиоци ће моћи да виде оружје које није било у службеном наоружању наше војске или широкој употреби, од 16. века, преко времена вожда Карађорђа, књаза Милоша, Првог и Другог светског рата до периода одбране отаџбине од агресије Алијансе 1999. Истовремено, ова занимљива изложба много говори и о онима који су, својом вештином и уметношћу, умели да и на првој линији борбе поправе и унапреде постојеће оружје или да га израде готово ни из чега.
– Војни музеј чува више репрезентативних примерака оружја које је било намењено као поклон или награда значајним појединцима. Изложене су пушке које су управо у овакву сврху израђене за српског војводу Книћанина и краља Милана Обреновића. Ту су и луксузне сабље које су као вид одликовања од руског императора добили војвода Милан Обреновић 1810. и кнез Арсен Карађорђевић за исказану храброст током Руско-јапанског рата – каже Вук Обрадовић, виши кустос Војног музеја.
Додаје и да предмети представљени као импровизовано оружје показују инвентивност нашег човека.
– Приказане су партизанске бомбе „цементуше“ израђене од бетона, али и пушке прављене касније, које су као муницију користиле ловачке метке. Делови ових пушака рађени су од обичних цеви за централно грејање – објашњава Обрадовић.
САБЉЕ ОБРЕНОВИЋА И ДОБРЊЦА
МЕЂУ изложеним оружјем истиче се златна сабља војводе Милана Обреновића коју му је по препоруци руског изасланика у Београду Константина Родофиникина, уручио заповедник руске Дунавске армије, славни кнез Петар Иванович Багратион. Он је, 3. јанура 1810, пред постројеном војском свечанио уручио сабље и грамате војводама Милану Обреновићу и Петру Добрњцу „за отличну храброст и приврженост к Русији“. Сабља има позлаћени балчак израђен у облику „дршке пиштоља“. Првобитно је дршка била обострано украшена са по девет зелених и црвених драгуља. На предњој страни накрснице, некада такође украшеној драгуљима, угравирано је „за храброст“ – каже наш саговорник.
Посебно занимљиви су експонати који су врло ефикасно оружје маскирано у обичан предмет.
Фото: Војни музеј
– Реч је о оловци и лули пиштољу. Користили су их припадници службе безбедности наше војске који су имали потребу да буду наоружани у просторима где није дозвољено или у околностима где би поседовање сваког другог оружја привлачило непотребну пажњу. Оловка пиштољ могла се носити у џепу, могла је и да пише, а у рукама обученог оперативца постајала је врло ефикасно ватрено оружје – објашњава Обрадовић. [wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Ј. Матијевић
Извор: Новости
На истом извору:
СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЗАСТАВЕ: У књизи Николе Гиљена први целовит приказ овог знамења наше прошлости
