У уторак, 26. децембра, у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба „Архитекта као цртач и сликар“ аутора Слободана Малдинија и Софие Ланцош Малдини, у организацији Асоцијације српских архитеката и Галерије науке у технике САНУ.
Живимо у ери када рачунарски програми израде виртуелних приказа архитектуре и компјутерско пројектовање потискују у други план ауторске ручно израђене архитектонске цртеже. Данашњи архитектонски пројекти произведени су у дигиталној форми, по правилу су резултат рада специјализованих рачунарских стручњака а не архитеката-пројектаната, због чега на њима не постоји одраз оригиналне руке и изворне идеје архитекте. Зато је потребно обновити сећање на овај сегмент архитектуре који нестаје. Идеја изложбе „Архитекта као цртач и сликар“ афирмише цртеж и слику као изворни и најзначајнији ликовни израз архитеката, не само у прошлости, већ и будућности.
Изложба „Архитекта као цртач и сликар“ резултат је вишедеценијског пројекта Слободана Малдинија и Софие Ланцош Малдини током којег су прикупљали цртеже, скице, крокије, писма и фотографије које су израдили познати српски и светски архитекти и ликовни уметници. Прве скице Слободан Малдини добио је на поклон давне 1977. године за време студијског боравка у Италији, а колекцију је проширио крокијима излагача на Париском бијеналу 1985. године на којем је и сам учествовао, као и цртежима великана српске архитектуре са којима је заједнички излагао на просторима некадашње Југославије. Своју колекцију употпуњавао је на кратким, понекад случајним сусретима са познатим ствараоцима, који би му тим приликама посветили своју скицу. Данас се у њој налазе цртежи и документи многих познатих архитеката.
На изложби су представљена дела: Андре Стевановића, Константина Јовановића, Петра Бајаловића, Николе Несторовића, Ле Корбизјеа Шарл-Едуар Жанре-Грија, Драгутина Инкиострија Медењака, Александра Дерока, Николе Несторовића, Милоша Бабића, Миладина Прљевића, Милана Злоковића, Иве Куртовића, Бранислава Којића, Драгише Брашована, Бранка Таназевића, Момчила Белобрка, Бранка Крстића, Момира Коруновића, Григорија Самојлова, Николе Добровића, Богдана Богдановића, Светомира Лазића, Ратомира Богојевића, Станка Мандића, Михајла Митровића, Бранислава Миленковића, Бранислава Јовина, Предрага Пеђе Ристића, Божидара Бате Јанковића, Александра Стјепановића, Михајла Мике Чанка, Александра Ђокића, Милана Палишашког, Александра Саше Радојевића, Марија Јобста, Слободана Драговића, Димитрија Мите Младеновића, Зорана Петровића, Владимира Мацуре, Дејана Ећимовића, Мустафе Мусића, Бранислава Бране Митровића, Василија Милуновића, Слободана Малдинија, Крешимира Рогине, Џејмса Акермана, Роберта Вентурија, Тадао Анда, Алдо Росија, Френка Герија, Марија Боте.
Изложбa је реализована уз подршку Града Београда – Секретаријата за културу Града Београда и трајаће до 14. фебруара 2024. године.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Извор: САНУ
