Да ли сте знали, да је незванична химна Грчке посвећена једном Србину?
Грчки плес Сиртаки, настао је 1964- е, за потребе филма Грк Зорба. Филм је рађен у грчко- британској копродукцији. Компоново га је за потребе филма, чувени грчки композитор, Микис Теодоракис. Једно предање из тог доба каже, да га је Теодоракис поједноставио, јер Ентони Квин који је играо Грка Зорбу, није био дичан грчким плесовима. Свакако Зорба и сиртаки остају симбол Грчке, а сам Зорба један од највећих ликова новије грчке историје.
Ко је био Грк Зорба?
Рођен као Ђорђе 1865. г. у селу Кулиндар ( који су Грци касније преименовали у Колиндрос ) 50 км западно од Солуна. Његово презиме није познато, као и много тога из његове биографије које је покривено велом тајне.
Након грчког рата за независност 1830- е и осамостаљења па до данас, на простору Грчке константно се затире србско име. То су озаконили и у њиховом Уставу, да „ко живи на територији од Грка отетих оружјем мора се изјашњавати Грком“. Зорба, рођен у
Македонији, где су Грци били велика мањина или их није ни било, све до Балканских ратова и грчко- турске размене становништва 1920-е, од кад постају апсолутна већина.
Рођен у Турској, одлази у помоћ поробљеној браћи на Криту, такође у Турској. Узима учешће у Критском устанку и постаје један од вођа. Пошто је Србски језик забрањен у Грчкој држави, име му транскриптују у Гјоргиос, краће Јоргос Зобрас( грч. Србин ). Тамо
ратује и са самим Венизелосом, каснијим саветником за правду принца Ђорђа, премијером Грчке и једним од највећих прогонитеља Срба. 2004-е подижу споменик Венизелосу у Београду ко „највећем Србском пријатељу икада“. А Срби, који су ослободили већи део Егејске Македоније, добили су од Венизелоса само гробље. И парцелу за гробље у Солуну, до тад већински насељеном Србима. Само у време Венизелосове владе, са простора Егејске Македоније нестало је око 1.200.000 Срба. Краљ Александар, мирно је посматрао грчки геноцид над Србима и ако је о томе штампа извештавала. И писма њему, са свих страна Егејске Македоније. На све је остао нем, не желивши да се замера “ браћи Грцима“ .
Своју историјску грешку крваво смо платили. Епилог устанка свима је познат, Крит је прво добио аутономију у оквиру турске царевине, а затим се припаја Грчкој 1913- е, баш у доба Венизелоса, када почињу највећи прогони и геноцид над србским живљем у
Егејској Македонији, чији ће модул 3/3 преписати усташе 1941-е. А сам Ђорђе, разочаран у дела свог саборца Венизелоса и немогућност живљења на свом огњишту са својим идентитетом, одлази са ћерком за Србију 1922-е. Тачније, бежи од грчког геноцида над Србима. Живео је у Нишу и Скопљу. Умро је 1941-е и сахрањен у селу где је живео, подно планине Водно( данас Скопље ), одакле је 1954. г, премештен на гробље Бутел у Скопљу, где је и данас Георгиос Зорбас.
Вео мистерије око Ђорђа Србина и данас трају, највише ко последица наше индолентости и одрицања етничких простора који су насељавали Грчку до XIX и XX века. Сами Грци, у недостатку тих епских јунака који „ломе царства“, искористили су његово
име за мит о модерној Грчкој, а од самог Ђорђа дезертера направили су историјску фикцију. А његов „пријатељ“ Казанцакис, направио је од њега личност, која никад није крочила на Крит и нема везе са историјом Грчке. Већ је био рударски инжењер, који је
поседовао руднике у Нишу и Скопљу, а његов лик је употребљен због нарави, страсти и духа слободе. Сам Казанцакис, након објаве романа, наишао је на осуду од Зорбине породице за клевету. Нашом немарношћу, грчком пропагандом и Какојанисовим
филмом, широком аудиторијуму.. на личност Ђорђа Србина стављена је тачка.
Остао је само његов романо- филмски лик и Сиртаки. Као сведочанство народа који је до XIX и XX века насељавао обале Белог мора. Остаје као споменик Беломорским Србима, а и млађим нараштајима да потпуно расветле његов лик и дело. Посебно треба
да га се сете, док на летовањима играју његов Сиртаки.
Аутор: Снежана Савковић
Нова књига Александра Митића- Срби у Грчкој( друго издање ) – https://ognjilo.com/product/srbi-u-grckoj-2/, као и књигу Душана Лазаревића- Моравац Грка Зорбе: грчко- србски речник етимолошких парова
