Потписивање меморандума о сарадњи ове две институције од посебног националног значаја – светогорског манастира и престоничког стецишта блиставих умова, изазвао је бројне реакције на друштвеним мрежама
Математичка гимназија у Београду, школа од посебног значаја за Републику Србију, којом се нација поноси, ових дана у жижи је дела јавности не због изванредних успеха које њени ученици континуирано постижу на међународним олимпијадама знања, него због сарадње с манастиром Хиландаром. Наиме, ова престоничка кућа знања домаћин је изложбе фотографија „Хиландар у објективу монаха Милутина Хиландарца” до 6. децембра. Отварању поставке присуствовао је архимандрит Методије, игуман манастира Хиландар, у пратњи неколико монаха Свете царске српске лавре. Том приликом Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије, и игуман Методије, потписали су меморандум о међусобној сарадњи две институције од посебног националног значаја – престоничког стецишта блиставих умова и светогорског манастира.
„Велика жеља директора, професора и ученика Математичке гимназије да древна српска школа духовности и ризница културе, Свети манастир Хиландар превасходно молитвено, али и на друге начине, трајно подржи наше просветне напоре, данас се остварује”, реченица је којом почиње текст меморандума потписаног 6. новембра на свечаном отварању актуелне изложбе фотографија Хиландара у Математичкој гимназији. Потписивањем овог документа гимназија се обавезала да један део школског простора издвоји за „Хиландарску собу” – место где ће се одржавати часови, предавања гостију и изложбе. Тај простор и сталну поставку опремиће уз помоћ Хиландара и његове задужбине, а програми предавања и изложби биће осмишљавани и остваривани такође у сарадњи гимназије са Хиландаром и његовом задужбином, наведено је у меморандуму.
И то је основни повод дебате која се распламсала на друштвеним мрежама и варничи неразумевањем. „О каквој је корелацији реч? Шта је поента ове сарадње и шта она тачно подразумева?” „Кад иде директорка да узврати посету? А, да не може…” „Пуном брзином у средњи век престижна Математичка гимназијо…” – део је недоумица и запажања збуњене масе на „Иксу”, „Инстаграму”, али и у еснафским групама просветних радника, као што је „Велика зборница” на „Фејсбуку”. Једни истичу да је „Математичка гимназија увек била храм науке а не православља, да клер и наука не иду заједно”. Други с дозом сатире констатују да „Математичка гимназија рачуна на божју помоћ”, коригују Питагорину теорему тако да гласи „Ако је троугао правоугли, и ако бог да, онда је збир квадрата над катетама једнак квадрату над хипотенузом” и предлажу да школа промени име у Православна математичка гимназија.
Заподенута дебата не јењава кад се огласе и они који питају чему иронија и сарказам и зар су и просветни радници заборавили где су настале прве школе и ко је описмењивао наш народ. Као бескрајна инспирација за супротстављене таборе дежурних критичара онлајн расправа започета због споразума о сарадњи Математичке гимназије и Хиландара неретко склизне и на терен вечитог трвења између заговорника верске наставе и њених противника. Али сеже и даље, до проблематике родне равноправности чијим искључивим поборницима није јасно „Шта једна модерна, елитна гимназија има да сарађује са манастиром који у 21. веку не дозвољава улаз женама”. Неки од њих истичу да је „дискриминација ученица Математичке гимназије недопустива у секуларној држави, нарочито у време када се фемицид шири попут епидемије…”
Жена која руководи Математичком гимназијом за „Политику” наглашава да је Светосавски пут једини који бира. „Сматрам да за све нас, ученике и професоре наше школе и мене лично, не постоји светлији и бољи пут него пут Светог Саве. Свима нам треба духовности, суштина је у томе, није све само сјај и златне медаље”, наглашава Мирјана Катић. Већ три године заредом, објашњава она, најуспешнији ђаци Математичке гимназије који желе иду на наградно путовање у Хиландар и то им толико значи да и они који више нису ђаци ове школе, као на пример Душан Бегуш, и даље одлазе на Свету Гору.
− Андреј Дробњаковић, Василије Ивановић, Милан Гелић и други наши олимпијци с највише медаља боравили су на наградном путовању у Хиландару и из њихових искустава никла је идеја да се досадашња сарадња Математичке гимназије и Хиландара озваничи и да се њом развијају сви таленти наших ученика који су, да будемо скромни, даровити скоро за све. Школа ће годишње организовати литерарни конкурс на којем ће теме бити у вези са духовним, културним и историјским наслеђем Хиландара, што је прилика да се истакне уметнички дар наших ученика. То нема никакве везе с верском наставом. Моћи ће да пишу поезију, прозу, есеје, а моја је идеја да на том конкурсу могу да учествују и професори који желе, да и они могу да буду награђени одласком у Хиландар. Конкурс је намењен свим ђацима Математичке гимназије. Наравно, девојчице могу да учествују и да победе и да оду на наградно путовање − појашњава Катићева.
Правила налажу да учесници литерарног конкурса радове предају под шифром. Жири ће бирати дванаест најбољих, а три рада биће проглашена за најуспелије. Манастир и школа ће ученицима, чији су радови изабрани, додељивати пригодне награде, а једна од награда ће бити и поклоничко-образовно путовање на Свету Гору, односно хиландарски метох у Јерисосу.
− Идеја је и да се од фотографија и снимака с путовања направи документарни филм о боравку наших ученика у манастирском комплексу. Наша гимназија је друга с којом Хиландар има овакву сарадњу. Прва је Земунска и искуства њихових ђака су, такође, како деца кажу, предивна ‒ истиче директорка Математичке гимназије.
Убедљиво најбољи на олимпијади знања природних наука у Анталији
Ученици београдске Математичке гимназије са 15. међународне олимпијаде у знању, која је одржана у Анталији, Србији су донели чак пет медаља а проглашени су за апсолутне победнике такмичења.
− Наши ђаци су први пут учествовали на овој олимпијади, међународном такмичењу које је ове године одржано 15. пут. Било је 700 такмичара из 13 земаља, углавном из Азије. Гимназијалци Математичке у тој конкуренцији освојили су три златне и две сребрне медаље, проглашени су за апсолутне победнике овог такмичења и тим поводом су добили специјалну награду ‒ поносна је Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије.
Две златне медаље, из математике и физике, освојио је Вукашин Бабић. Злато из математике завредео је и Стефан Шебез, а сребро Гвозден Лапчевић, док је Јанко Поповић из хемије освојио сребрно одличје.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
Извор: Политика
