Поштовани читаоци,
Мишо Ђурић, красни песник љутог краса Српске Херцеговине, село Жабице између Љубиња и Требиња, послао нам је још једну од својих песама. Сигурни смо да се између његових карактеристичних тачкица крију песме које ће тек да дођу.
Ваш СКЦ „Ћирилица“ Београд
ЦРНОГОРСКО НОВО ОГЛЕДАЛО
Једног јутра као некад исте…
сазвао је Мило комунисте…
и остале злочиначке душе…
богомоље српске да се руше…….
На Цетињу код Орлова Крша…
застава се усташка лепрша…
и пјесме се оре од усташа…
уз пратећи вокал зеленаша……..
Српски пјесник с Ловћена дозива…
имал` кога од јунака жива…
трепти Острог трепти море сиње…
стрицу Петру збори да проклиње……..
Зове Мирка војводу с Граховца…
и сердара Јанка са Мојковца…
зове Српска огледала нова…
са Медуна Марка Миљанова…….
Тамо ђе се уз молитву свиће…
поручује у Васојевиће…
на злочинце одма кидисати…
Црногорску прошлост крунисати…….
Док с Вучијег Дола комаданта…
са Грахова девет мртвих брата…
преклиње и моли до небеса…
Острошка се стварају чудеса……
Слава њему небројено пута…
да Крст лажна вјера не прогута…
по највећем невремену тада…
Чудотворац крену изненада…….
Оногошту честитоме краче…
Митрополит витез од Мораче…
и његова у Христу братија…
крај уморног Свеца Василија…
Неуморан што га киша бије…
уморан је од прича страшније…
Ђукановић Мила несрећника…
највећега Српског издајника…….
Тај безбожник Боже ме опрости…
свете мошти назвао је кости…
Чудотворца што се с Богом љуби…
зато несој изборе изгуби……..
Након службе у Никшићу Свеца…
у литије стадоше и дјеца…
крај вјерника драгог ђеда свога…
провјереног ђака Христовога…….
Одлијеже Ловћен и Цетиње…
са покличом не дамо светиње…
од Вилуса па све до Рожаја…да лопова скину с положаја…….
За спас Српства борци на улици…
пред њима су часни свештеници…
мјесто бомбе са Крстом у руци…да помогну народу у муци……..
И све тако траје прича ова…
до слободних народних избора…
када памет Црногорска рече…
од слободе нема ништа прече…….
Паде влада Милогорска пуста…
оста Мило нијемије уста…
тридес љета њему млини мељу…
није лако напустит фотељу…….
Хоће лисац да се шуме лати…
и размишља како ратовати…
с вуковима то неможе тако…
велик му се залогај измако…….
Мираш куне свевишњега Бога…
и Острошког Свеца великога…
а Марковић чека да му сване…
рујна зора од западне стране…….
Са истока Душко зора свиће…
док је Руса и Србина биће…
зар то незнаш Српско пиле мало…
Руско вас је име одржало…….
Црногорским славним јунацима…
у жестоким борбама с Турцима…
помогли су и капом и шаком…
и још много у погледу сваком……
.Хвала ђеду Ристу Радовићу…
професору том Кривокапићу…
и Бечићу и Абазовићу…
Црногорске зоре што освићу………
Много боље од претходне власти…
која Црну Гору упропасти…
да се прича са оца на сина…
васкрсла је Српска отаџбина……
.Васкрсли су Црногорски кланци…
ђе се некад борише јунаци…
амин боже и ако те има…
препријечи пут Милигорцима……..
Хвала Светом Острошкоме чуду…
што Милову сломи памет луду…
ко са Богом ратовати крене…
губитник је послушајте мене……
….Мишо Ђурић
