Изложба двојице аутора – вајара Зорана Ивановића и сликара Небојше Ђурановића – посвећена обележавању 220 година од подизања Првог српског устанка и 189 година од доношења Сретењског устава у Дому Војске Србије
Ове године обележава се 220 година од Првог српског устанка, али 189 година од доношења Сретењског устава и почетка битке за нашу самосталност па је у Дому Војске Србије у току изложба „Борба за српску државност и слободу српског народа” чији су аутори вајар Зоран Ивановић и сликар Небојша Ђурановић. Стицајем околности, а кажу да у животу ништа није случајно, опус и тематика којом се баве ова двојица уметника су се испреплетали, а резултат њихове сарадње нашао се пред публиком – четрдесетак дела ликовног и вајарског израза.
На поставци се може видети део приказа наше прошлости, а међу њима је и слика „Први српски устанак 1804” коју је Небојша Ђурановић завршио готово пред сам почетак изложбе. Слика је урађена у техници уље на платну и великих је димензија – три пута два метра. На њој је у првом плану Карађорђе, али и српски прваци окупљени око њега у Марићевића јарузи у Орашцу на Сретење, пред почетак устанка.
– Пре него је настала слика овог формата, урадио сам једну мању са истом тематиком и представио је на интернационалној изложби у Бугарској. Та слика је награђена, откупљена и налази се у музеју у Бугарској. Управо је она била повод да се наслика ова већа. Да се затим прикупе дела из Музеја града Београда и приватних колекција, али и да се у целу причу укључи и Зоран Ивановић, наш сјајан вајар, и организује једна велика изложба. Како смо Зоран и ја у том изразу комплементарни, успели смо да заокружимо причу са две ликовне дисциплине, вајарство и сликарство, и направили, надам се, веома интересантну изложбу – каже Ђурановић.
А ову поставку није било лако ни културно ни занатски постићи. Било је потребно сакупити дела, нешто и наново урадити, тако да су само припреме трајале неколико месеци.
– Толико је требало и за саму слику. Да бих Карађорђа верно приказао, морао сам проучити историјске факте. Водио сам рачуна о свим детаљима, о томе какве боје је његов прслук, каква му је одежда, да ли да му на ногама прикажем чизме или опанке. Определио сам се за опанке јер ми је то било реалније. Била је то 1804. година, а Вожд је био човек из народа, хајдук, полупознат – каже Ђурановић. А и Карађорђе је за вожда изабран тек када су Станоје Главаш и Теодосије Марићевић одбили да се прихвате вођства.
А занимљиво је, каже Ђурановић, како су Срби заварали Турке да се састају због подизања устанка. Марићевић је рекао да удаје ћерку и да прави свадбу, па окупљање виђенијих људи на његовом имању Турцима није било сумњиво.
На изложби се могу видети и слике у вези са Косовским бојем – „Причест пред Косово: Самодрежа 1389”, „Јуриш српске коњице 1389”, „Краљевић Марко”…, а ту су се први пут нашли и цртежи урађени у техници оловка у боји који представљају припрему за рад пред стављање на платно. На поставци су и две репродукције.
– На једној је слика „Деспот Стефан Лазаревић под бедемима Београда” која се налази у Скупштини града, а на другој „Крунисање Стефана Првовенчаног” смештена у Председништву на Андрићевом венцу. Те слике су огромне и не могу да се изнесу. Због тога смо одлучили да их представимо на овај начин – прича Ђурановић. Он истиче да се овом историјском тематиком бави мало модерних сликара што додатно обавезује уметника.
– Многи мисле да о одређеним историјским темама знају доста, па онда ви као уметник морате да водите рачуна о сваком ситном детаљу, да у сваком делићу тражите симболику, а да опет не изневерите своју креативност – каже Ђурановић и истиче да се и Зоран и он баве културом сећања.
А иза Зорана Ивановића, као и иза Ђурановића стоји дугогодишњи рад и завидан уметнички опус. Ивановић је творац споменика Николи Пашићу, на истоименом тргу, споменика Браниславу Нушићу на Тргу републике, Бориславу Пекићу на Цветном тргу, споменика краљу Александру Првом Карађорђевићу у Нишу који је висок 12 метара, али и његовом оцу Петру у Новом Саду, Николи Тесли у Будимпешти и Техерану, бисте оснивача Уједињених Арапских Емирата Заједа бин Султана ал Нахјана. Биста се налази у Председничкој палати у којој су потписивана важна документа. Међу онима који су свој потпис ставили испред те бисте су Си Ђинпинг, председник Кине, и папа Фрања. Ивановић је и творац и споменика Вуку Бојовићу, Милутину Миланковићу, али и фасаде Југословенског драмског позоришта…
– На овој поставци налази се 13 мојих дела, а међу њима и неколико модела за монументална остварења. Највећа скулптура је полуфигура Александра Првог Карађорђевића. То је само детаљ коњаничке скулптуре мањег галеријског формата. Овај споменик је у фази реализације и требало би да се, када буде завршен, постави у Сомбору. Детаљ у реалном формату је и портрет деспота Стефана Лазаревића, затим портрет краља Петра са споменика у Новом Саду, али је већина скулптура на изложби галеријског формата – каже Ивановић и истиче да се велики број идејних решења реализује у гипсу, што уметнику оставља простор да мења приликом реализације већег формата.
– На изложби се налази већи део скулптура из тематике којом се ја бавим. Мој уметнички израз је реализам, од експресионизма до хиперреализма, а стицајем околности бавим се споменичком скулптуром. На овој изложби налази се идејно решење за споменик кнезу Страцимиру у Чачку, портрет деспота Стефана Лазаревића, Степе Степановића, портрет и фигура за споменик Ђурађа Бранковића, али и оснивача династије Карађорђевић – истиче Ивановић.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Бранка Васиљевић
Извор: Политика
