Градска организација пензионера Новог Сада организовала је јуче ликовну колонију која је постала право стециште креативности и заједништва новосадских сениора.
Секретарка ГОП-а Славица Стефановић, рекла је за “Дневник” да ликовна колонија окупља аматере из свих делова града – од Футога до Кисача.
– Захваљујући средствима која смо добили на градском конкурсу, по пројекту на нивоу Града Новог Сада, успели смо да набавимо квалитетна платна, боје и сав потребан материјал како бисмо нашим члановима омогућили да стварају у лепом окружењу. Наши уметници су углавном аматери. Иако међу нама нема школованог уметничког кадра, свако од нас носи и показује способност да кроз сликарство остави неки траг иза себе. Управо то је суштина нашег рада – да свако добије прилику да се изрази. Сликамо слободне мотиве, по сопственом избору – казала је Стефановић. Радови са претходних дружења већ красе зидове просторија, на Тргу младенаца 7 где се ГОП налази. У плану им је како је даље рекла да ове године одрже бар две до три ликовне колоније када буде лепше време.
Чланови ГОП-а активни и у другим секцијама
Поред ликовне секције, која се окупља сваког четвртка у ГОП-у чланови имају прилике да присуствују дигиталном описмењавању у оквиру ког уче како да користе компјутере, како да уђу на електронске портале и самостално плате рачуне. Овде је активна и литерарна и спортска секција.
– Слике које сада настају биће изложене на предстојећем Новосадском сајму књига у марту месецу, где ће посетиоци моћи да виде плодове нашег труда. Такође, организујемо и аукције слика – свако коме се неки рад допадне може га погледати, а сав приход од евентуалне продаје усмеравамо даље у набавку материјала за наше чланове – казала је Славица.
Славица је по образовању магистар економских наука, а свој радни век провела је на руководилачким позицијама, најпре у набавци робе у предузећу „Звезда“, које је нажалост отишло под стечај, а потом у ДДОР осигурању.
– Након одласка у пензију, своју енергију и искуство усмерила сам овде, где проналазим себе у пружању помоћи нашим пензионерима кроз дружење, активност и заједништво. И сама сликам, јер верујем да је ово најлепши начин да заједно стварамо и квалитетно проводимо време – закључила је Стефановић.
Блаженка Калдесић Спасојевић
Блаженка Калдесић Спасојевић, је професор педагогије и психологије у пензији, а сликарством се бави већ 15 година. Након радног века проведеног у ШОСО „Милан Петровић“ и животног пута који ју је из ратног Сарајева довео у Нови Сад, уметност је постала њен начин за превладавање изазова.
– Сликам да бих уживала у самом процесу; то је суштина мог рада – каже Блаженка, која је и чланица удружења „Ликум“.
Ирена Лења
Ирена Лења из Футога завршила је Средњу школу за дизајн „Богдан Шупут“, а животни пут је водио кроз различите послове ван струке.
– Активно сам се укључила у рад пензионерских удружења, где кроз бројне ликовне колоније проналазим инспирацију и друштво. Управо су ми заједничка стваралаштва и сусрети са другим уметницима помогли да додатно усавршим свој сликарски дар и технику – казала је Ирена за “Дневник”.
Недељко Шушњица
За Недељка Шушњицу сликарство није само хоби, већ животни сапутник који га прати од када зна за себе. Свој радни век провео је као полицајац у Сремској Каменици, уметност је увек била присутна у његовом животу.
– Тренутно је мој стваралачки фокус усмерен на мотив бреза, који за мене има дубоку личну и метафоричну вредност. Сликам брезе јер тражим своју брезу коју сам изгубио. Знам да ћу је једног дана наћи – искрено говори Недељко
Драгица Аћимовић
За Драгицу Аћимовић одлазак у пензију није значио само престанак рада, већ дуго ишчекивани почетак повратка својој првој љубави – уметности.
– Уписала сам и завршила архитектонско-техничку школу, остављајући своје сликарске амбиције по страни за нека друга времена. Та времена су напокон дошла са пензијом – казала је Аћимовић.
С.Аничић Илић/Дневник
){kind=link}