Пре неколико дана, чувши да нико осим Алжира, Русије и Либана не шаље помоћ Сирији објавио сам на групи Србског културног центра „Ћирилица“ Београд предлог да скупимо онолико колико можемо и помогнемо нашој сиријској браћи. У свему томе наиђем на мењачницу коју држи наш комшија Муки Сиријац и упитах га како је доле у његовој отаџбини. Драги комшија, погинули су ми је брат и снајка са децом, рече и заплака. Пустих сузу и ја и замолих Бога да, ако није заузет, помогне том унесрећеном народу.
Нас двоје потписаних данас смо испред Удружења Пироћанаца у Београду и Србског културног центра „Ћирилица“ Београд однели скромну помоћ коју смо од срца скупили са својим пријатељима. Још има наде.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Милорад Ђошић
Фотографија: Слађана Момчиловић и Милорад Ђошић
