Нека цвјетају сви цвјетови и оба писма: И ћирилица и латиница

Уважавајући историју културе Црне Горе и њену реалност, треба поздравити одлуку Универзитета Црне Горе да прихвати иницијативу Српског националног савјета да се на свим универзитетским јединицама поставе табле на ћириличном писму.

Пише: проф. др Драган Копривица, редовни професор Универзитета

Да би иницијатива била прецизна, а и због могућих тенденциозних тумачења с било које стране, лично сам провјерио суштину предлога, по којем није ријеч о замјени латиничних табли, већ о постављању, поред латиничних, и ћириличних.

Такву избалансирану одлуку треба поздравити јер ће после више година и на свим јединицама УЦГ овим бити испоштоване и традиција и култура Црне Горе у дијахронијској равни, кроз вјекове. Ову иницијативу поздравиће сви културни посленици и грађани, којима су архетипске слике наше историје, писане чак већински ћириличним писмом, присутне у колективном духовном бићу.

Одлука УЦГ да се, сходно потребној динамици, у догледно вријеме поставе и ћириличне табле, представља мудар гест уважавања не само наше културне, него, што треба посебно нагласити, и научне баштине.

Са ћирилицом и латиницом заједно, лакше ћемо и у Европу, јер поштовање сваког писма представља саставни дио европских културних вриједности и идентитета сваке нације.

Избором г. Божовића за ректора, Универзитет се вратио себи, својој основној намјени уз прогресивну академску климу и искључиво бављење струком и науком. А то је и најбољи пут даљег развоја високог школства Црне Горе уз поштовање традиције, историјског и језикословног памћења, далеко од сваког уплива политике у просвјетне и научне токове.

Свакако, иницијативу о враћању ћириличних табли, равноправно са латиничним, требало би да прихвате и све остале државне институције, јер у члану 13 Устава Црне Горе стоји јасна одредба, и то управо уз овај ред ријечи, којим се несумњиво поштују и историјски токови: „Ћирилично и латинично писмо су равноправни.“[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]

Извор: ИН4С

Приредио и снимак странице изворног текста доле поставио: Администратор

 

3 thoughts on “Нека цвјетају сви цвјетови и оба писма: И ћирилица и латиница

  1. Наше Удружење је противник двоазбучја а што се тиче Европе не требају нам лажни пријатељи нити лажни савезници.
    Да будемо јасни, латиница нам је потребна за енглески језик, а за српски НЕ.

    1. „латиница нам је потребна за енглески језик“
      А енглески, поготово ако желиш да боље упознаш непријатеља, мораш знати. Али не као другосрбијански англосрпски, него баш енглески. Лично, школски енглески + blues and rock + шпијунски филмови и ТВ серије + штампа/интернет портали су ми била и остала главна средства, али сада је то Линукс. Па кад ми досади да цвељам Збиљића и тебе (као сад избором горњег чланка) онда, мазохистички, кренем да читам линуксашке изворе и прерачунавам како бих нешто превео. Е, то су муке, друже. Зато и нисам склон да много осуђујем ИТ часописе и портале што су сви на латиници.
      Али ове копривице што би латиничењем у Европу, њих би…

  2. Како спасити ћирилицу српским неуставним правописом и неуставним законима?

    Тешко је то коментарисати. Шта рећи људима у Црној Гори (некад српској држави) која се, вољом Броза, Ђиласа, Мила (у младости исказаног јасно као Великог Србина) и сл. изметнула из Српства, издала Србе и Косово и Метохију, а тиме и Србију? Како коментарисати људе с којима не можеш бити више „на чисто“? Сироти Срби се тамо боре за голи живот, свој језик и своје писмо. Како њих коментарисати? У некадашњој српској држави Црној Гори Срби су већ дуго ван закона и не жели се њихово постојање. Како то коментарисати, а водити рачуна да се коментаром Србима још додатно не погорша немогућ живот тамо?
    А да зло буде веће, ми се Срби у Србији — ево већ дуже од 20 година — непрекидно и буквално сваког дана боримо за своје писмо — још безуспешно. Не да нам се спасити ћирилицу у Србији, а хтели бисмо да је спасавамо изван Србије!
    Како спасити ћирилицу српским неуставним правописом и неуставним законима?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *