МЕЂУНАРОДНО награђивана монографија „Фреске Марковог манастира“ Марке Томић Ђурић (издање Балканолошког института САНУ, Архиепископије охридске и Митрополије скопске, Битољ) и „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу“ Миодрага Марковића и Драгана Војводића („Платонеум д.о.о“ из Новог Сада), са новим открићима о споменику 300 година старијем од Студенице, представљени су јуче у Аудио-визуелном архиву и центру за дигитализацију САНУ.
Редовни професор Академије уметности у Новом Саду, др Татјана Стародубцев, напоменула је да, на известан начин, иста судбина прати књигу о задужбини краља Марка Мрњавчевића и његовог оца Вукашина и његовог зидања: промоцију дела Марке Томић Ђурић, насталог на основу њене докторске дисертације, одложила је пандемија ковида 19, као што је у 14. веку оснивање овог манастира код Скопља пратила пандемија „црне смрти“ (куге). Као вредност књиге, она је истакла то што је утемељена на традицији и методологији београдске школе истраживања средњовековне уметности.
– Још када је моја генерација правила прве истраживачке кораке, сматрано је, да је Црква светих Петра и Павла у Расу већ проучена на прихватљиив начин – истакла је Даница Поповић, научни саветник Балканолошког института САНУ, говорећи о књизи Марковића и Војводића. – Ипак, на нас је, онако древна, мрачна изнутра, са непрегледним слојевима и архитектуре, и једва препознатљивим, „испраним фрескама“, остављала утисак споменика с тајном. И тако је остало све до појаве ове књиге, која је скинула сваку тајновитост са ње, и бацила јарко светло на све аспекте њене историје, архитектуре и живописа, и учинила да сам споменик сагледавамо на нови начин.
ПРВО ИЗДАЊЕ ПОСЛЕ 100 ГОДИНА
ПРОФЕСОР Драган Војводић, дописни члан САНУ, истакао је изузетност научне обраде у књизи Марке Томић Ђурић, која сумира деценијски рад ауторке и њену велику ерудицију, похваливши и дизајн издања (аутор Мирослав Лазић, а 260 фотографија урадио је Ђорђе Ђоковић). Бавећи се структуром овог дела професор Миодраг Марковић, редовни члан САНУ, напоменуо је и да је ово прво издање о Марковом манастиру после 100 година, док је ауторка објаснила мотиве за његов настанак.
Извор: Новости
