Читах ових дана Хазарски речник… као забрањена књига, па најпревођенији а занемарен, па националиста. Да прочитам узех. Боже која глупост, мастурбација метафора, од историје и српства нула. Као да је направљено да збуни оног који тражи. Помислих колико је владика Николај за овог Павића чудо од писца и филозофа. А опет Павић је познат, а владика не.
Али зашто се за Николаја не зна? Да није било комуниста он би имао положај као српски Толстој и стављен у школске лектире, међутим намерно је скрајнут због српства. Иако је поштован у круговима верника, ван круга цркве је игнорисан од књижевне критике.
Није то чудно када погледате одакле смо кренули. Ми не живимо у Србији, ми још живимо у Југославији само тога нисмо свесни. Од те Југославије су се одцепиле друге републике али смо ми и даље у Југославији, Срби контролу нису преузели. Титови пионири су и даље на власти, а на Дедињу маршал спава.
Изгледа претерано али није, унуци и синови титовог кадра и даље се башкаре по Дедињу, и даље држе функције у јавним предузећима, на телевизији, на факултетима и даље су у службама. Партизанска деца наставише путем који је маршал поставио, пут интернационале на коме се комунизам брзо претвори у глобализам.
Добрица Ћосић кажу најчитанији, књиге му легендарне. Али мало људи је свесно да је био пројекат УДБЕ, да му тираже финансирала служба и да ни књиге своје вероватно није писао. Да ли сте знали да је он био председник комисије која је избацила првих 300 страна из књиге Мавра Орбинија – Краљевство словена, само да се не помиње историја Срба?
Ништа што је Добрица писао нисам волео јер је представио српство као блато, беду и сиромаштво, брат против брата, искварена црква, курварлук и превара, зло у породици, кум ти забије нож у леђа и ратови, опет блато … и крвави ратови.
Он је био архитекта целог наратива који су затим пратили режисери, новинари, писци и ови са филозофског факултета. Настаде утркивање ко ће бити ближи визији великог архитекте. Зато смо гледали филмове у којима су Срби или четници или гину у првом светском рату, да се та кланица случајно не заборави. Јер српство је у нашим главама пројектовано као једна велика кланица. И зато нисмо гледали филмове о Немањићима и цркви да се тога случајно не сетимо и да не помислимо да је српство можда неки идеал предака и доброте.
Да ли је могуће да му је држава штампала књиге? Наравно да је могуће. Сетимо се само Вука Драшковића коме је ЦИА финансирала штампање књиге Нож онда када им је требало да подгреју национализам на Балкану. О томе је сведочио официр безбедности Радомир Павићевић Гроф.
Док југословени и амери ратују књигама и културом, ми се ложимо о изборима и сваки пут наиђемо на позориште са луткама. Иза бине те лутке помера исти тип, прави драму и смеје се.
Размислите зашто када се каже ”српски национализам” ви аутоматски помислите на Шешеља и Аркана? Зато што је тако пројектовано. Гледате програме и мисли вам испирају. Не дај Боже да помислите на Светог Саву као просветитеља и Немањиће.
Е зато владику Николаја у школи би требали да уче, у лектиру да ставе.
Милош СтанићЖивотне приче и монаси Шаолина
