Пише: Јован Ераковић из Бањана
Све је више јавних личности које свој рјечник своде на три ријечи: ниво, супер и конзумирање.
Одавно се не помињу дневни, мјесечни и годишњи планови, него планови на дневном, мјесечном и годишњем нивоу. Не збори се да је неко успјешан или неуспјешан, но се фразира да му је успјех на високом или ниском нивоу. Мало коме пада на ум да каже да је неки производ доброг или лошег квалитета, но збори да је квалитет на високом или ниском нивоу.
Могле би се данима, мјесецима и годинама тражити јавне личности које умију ишта изговорити без клишеиране, безвриједне и досадне ријечи ниво. Свакоме тавком говорнику ваљало би рећи његовим рјечником: желио је да достигне ниво, а није постао ни во.
Ни супер није мање досадна ријеч. Умјесто објашњавања, може се поменути сљедећи дијалог:
“Купио сам кола.”
“Супер, а која?”
“Опел”.
“Супер, а је ли бензинац или дизелаш?”
“Бензинац.”
“Супер, а колико троши?”
“Пет литара на сто километара.”
“Супер, а колика му је снага?”
“Деведесет киловата.”
Овај дијалог је много дужи али не вриједи на њему даље трошити ријечи. Тужно је рећи да туђица супер истискује безброј ријечи које су се до недавно могле чути. Ево неких: добро, врлодобро, одлично, красно, сјајно, извандредно, бриљантно, примјерно, успјешно
Одавно се не чују глаголи, јести, пити, пушити. Умјесто њих, помиње се конзумирање. Ако се ради о соку, он се ђуска. Алкохол се не мије, него брендира. Ни овом злу краја нема, али има нашем лијепом изражавању.
Маркет
Тешко је вјеровати да је неко овдје у 21. вијеку видио да негдје пише продавница. Умјесто тога, пише: маркет. Значи ли то да се више не продаје, него маркетира?
Ипак, није све црно како се мисли. У огласима се још може видјети да се нешто продаје. Питање је до када? Ако пољопривредних нуди краву док је на селу, рећи ће да је продаје. Уколико је доведе у град, можда ће рећи да је маркира или маркетира.
