Док телефони праве кристално јасне фотографије у секунди, а „клауд“ чува на хиљаде успомена које ретко ко отвара, све више људи бира спонтаност. Малу, несавршену, али рекло би се, „скупу“ фотографију која постоји само у једном примерку. Инстант камере последњих година враћају се у пуном сјају.
Фотограф Андреј Михаиловић каже да је интересовање за Полароид фотографијама последњих осам до 10 година у константном порасту. Истиче да тај раст није „експлозиван“, али се јасно примећује.
„На пример, на већини рођендана ће се појавити бар једна особа са Полароид апаратом и добар део људи ће бити веома одушевљен и узбуђен због тога. Полароид фотографије пружају искуство, за разлику од пуког притискања екрана на телефону и прављења 30 фотографија које заврше у мору других слика на телефону. У ери свега дигиталног, нуде нам физички опипљиву фотографију, која има много већу емотивну и симболичку вредност од дигиталне копије. Управо зато је више ценимо и зато јој се увек радујемо“, истиче Андреј.
Такве фотографије нас терају да застанемо и ишчекујемо резултат.
„То време чекања даје фотографији посебну чар, јер од једног клика прави цео један мали ритуал. Људи се окупљају око вас и сви чекају тај магични тренутак када фотографија почне да се појављује на празном парчету папира. Нико не гарантује савршен резултат, можда боје неће бити тачне, можда кадар неће бити идеалан, али управо на то и пристајемо. У тој неизвесности лежи део те чари. У свету тренутног задовољства, Полароид фотографије нас враћају стрпљењу и присутности у тренутку, што је доста нас и заборавило како изгледа“, објашњава Андреј.
Полароид вс дигитална фотографија
У разговору за Форбес Србија, Андреј се осврнуо на разлику између Полароид и дигиталне фотографије. Док Полароид нуди јединствену и физички опипљиву успомену, дигитална фотографија, с друге стране, нуди практичност, лакоћу дељења и неограничен број копија.
„Када фотографију направите Полароид камером, држите је у руци и знате да је та једна једина. Ако се фотографишете вас троје, направићете три фотографије, али ће свака бити потпуно уникатна. Тај моменат је заувек запечаћен на само том парчету фото-папира. На телефону имам хиљаде фотографија које нисам погледао годинама и вероватно се већине тих момената ни не сећам. Зато сваку Полароид фотографију памтим и без да је поново видим јер није била само још један клик, већ целокупно искуство“, објашњава Андреј.
Додаје да Полароид камере не могу и не треба да парирају дигиталним фотоапаратима јер су то потпуно различите филозофије фотографије.
„Дигитална фотографија тежи савршенству, оштрини, резолуцији, тачности боја. Полароид је ту да на аутентичан начин сачува тренутак од заборава. Не мора да буде савршен нити технички прецизан. Његова вредност је у емоцији, не у савршено сложеним пикселима“, наводи Андреј.
Предности и мане
Највећа предност Полароида је, објашњава он, искуство које он пружа, као и успомена коју оставља иза себе. С друге стране, цена му је највећа мана.
„Једно је купити камеру, а друго константно куповати паковања фото-папира, што може бити значајан трошак. Управо зато се Полароид најчешће користи за посебне догађаје као што су рођендани, венчања, путовања. Они тренуци за које људи свесно одлуче да су вредни тог улагања и чувања од заборава“, истиче Андреј.
Квалитет фотографије игра мању улогу од искуства
Андреј каже да за приватне потребе квалитет фотографије игра мању улогу од искуства самог фотографисања.
„Данас свака камера на телефону прави врло коректне фотографије, па људи природно траже алтернативе које нуде другачији и занимљивији доживљај. Зато последњих година видимо и повратак малих дигиталних фотоапарата са почетка 2000-их. Не због савршеног квалитета, већ због специфичног шмека и носталгичног искуства које нуде. Емоција често има већу вредност од техничке перфекције“, објашњава.
Док телефони праве кристално јасне фотографије у секунди, а „клауд“ чува на хиљаде успомена које ретко ко отвара, све више људи бира спонтаност. Малу, несавршену, али рекло би се, „скупу“ фотографију која постоји само у једном примерку. Инстант камере последњих година враћају се у пуном сјају.
Фотограф Андреј Михаиловић каже да је интересовање за Полароид фотографијама последњих осам до 10 година у константном порасту. Истиче да тај раст није „експлозиван“, али се јасно примећује.
„На пример, на већини рођендана ће се појавити бар једна особа са Полароид апаратом и добар део људи ће бити веома одушевљен и узбуђен због тога. Полароид фотографије пружају искуство, за разлику од пуког притискања екрана на телефону и прављења 30 фотографија које заврше у мору других слика на телефону. У ери свега дигиталног, нуде нам физички опипљиву фотографију, која има много већу емотивну и симболичку вредност од дигиталне копије. Управо зато је више ценимо и зато јој се увек радујемо“, истиче Андреј.
Такве фотографије нас терају да застанемо и ишчекујемо резултат.
„То време чекања даје фотографији посебну чар, јер од једног клика прави цео један мали ритуал. Људи се окупљају око вас и сви чекају тај магични тренутак када фотографија почне да се појављује на празном парчету папира. Нико не гарантује савршен резултат, можда боје неће бити тачне, можда кадар неће бити идеалан, али управо на то и пристајемо. У тој неизвесности лежи део те чари. У свету тренутног задовољства, Полароид фотографије нас враћају стрпљењу и присутности у тренутку, што је доста нас и заборавило како изгледа“, објашњава Андреј.
Полароид вс дигитална фотографија
У разговору за Форбес Србија, Андреј се осврнуо на разлику између Полароид и дигиталне фотографије. Док Полароид нуди јединствену и физички опипљиву успомену, дигитална фотографија, с друге стране, нуди практичност, лакоћу дељења и неограничен број копија.
„Када фотографију направите Полароид камером, држите је у руци и знате да је та једна једина. Ако се фотографишете вас троје, направићете три фотографије, али ће свака бити потпуно уникатна. Тај моменат је заувек запечаћен на само том парчету фото-папира. На телефону имам хиљаде фотографија које нисам погледао годинама и вероватно се већине тих момената ни не сећам. Зато сваку Полароид фотографију памтим и без да је поново видим јер није била само још један клик, већ целокупно искуство“, објашњава Андреј.
Додаје да Полароид камере не могу и не треба да парирају дигиталним фотоапаратима јер су то потпуно различите филозофије фотографије.
„Дигитална фотографија тежи савршенству, оштрини, резолуцији, тачности боја. Полароид је ту да на аутентичан начин сачува тренутак од заборава. Не мора да буде савршен нити технички прецизан. Његова вредност је у емоцији, не у савршено сложеним пикселима“, наводи Андреј.
Предности и мане
Највећа предност Полароида је, објашњава он, искуство које он пружа, као и успомена коју оставља иза себе. С друге стране, цена му је највећа мана.
„Једно је купити камеру, а друго константно куповати паковања фото-папира, што може бити значајан трошак. Управо зато се Полароид најчешће користи за посебне догађаје као што су рођендани, венчања, путовања. Они тренуци за које људи свесно одлуче да су вредни тог улагања и чувања од заборава“, истиче Андреј.
Квалитет фотографије игра мању улогу од искуства
Андреј каже да за приватне потребе квалитет фотографије игра мању улогу од искуства самог фотографисања.
„Данас свака камера на телефону прави врло коректне фотографије, па људи природно траже алтернативе које нуде другачији и занимљивији доживљај. Зато последњих година видимо и повратак малих дигиталних фотоапарата са почетка 2000-их. Не због савршеног квалитета, већ због специфичног шмека и носталгичног искуства које нуде. Емоција често има већу вредност од техничке перфекције“, објашњава.
Мреже диктирају трендове, али…
Друштвене мреже још додатно подгревају овај тренд. Међутим, оне тешко стварају емоцију тамо где емоције нема.
„Полароид фотографија има снажну емотивну основу, а мреже тај ефекат само додатно појачавају. У том смислу, утицај друштвених мрежа је значајан, али бих рекао да није пресудан“, закључује.
Мреже, каже он, диктирају трендове. То се осећа нарочито у појави Тиктока, где се могу видети велике и нагле промене у тим трендовима.
„Полароид фотографија успева да се задржи у некој златној средини. Никада није потпуно доминантна, али никада није ни потпуно заборављена. Представља класик који постоји још од 1950-их година и верујем да ће још дуго остати са нама у нашим најлепшим моментима“, објашњава Андреј.
Тренд који траје годинама
Марко из радње фото-опреме БМ Фокус, каже да интересовање за апаратима који дају инстант фотографију траје већ око десетак година код нас.
Најчешће их купују млади људи, нарочито девојке. Иако је број професионалаца, како каже, „скоро па занемарљив“, инстант фотографија је и даље популарна. Купци их најчешће купују као поклон, али има и оних чији је примарни мотив забава.
Модели који се највише продају су Инстакс мини апарати и штампачи, чији је ценовни ранг од 13.500 до 20.000 динара.
А да ли је овај тренд пролазан, Марко каже да је то тешко утврдити.
„За сад делује да је дошло до неког засићења, али то не мора да значи да тренд изумире“, истиче Марко.
Прича започета 1947. године
| Инстант фотографија, магична слика која је настајала „у секунди“, своју причу започиње 1947. године, када је Едвард Ланд представио први инстант фотоапарат. Његова идеја била је једноставна, а револуционарна: слика настаје одмах, без чекања на развијање филма. Током 70-их и 80-их Полароид је постао симбол спонтаности и креативности. Свака фотографија са белом ивицом носила је са собом дозу носталгије и уникатности. Ипак, доласком дигиталне револуције и паметних телефона крајем 90-их и почетком 2000-их, класичне Полароид фотографије су готово нестале са тржишта. Данас, међутим, њихов дух опстаје у ретро верзијама, подсећајући нас зашто је Ландов изум некада био чаролија у рукама сваког фотографа. |
Генерација З и Миленијалци највише реагују на инстант фотографију
Теодора Вишњић и Ана Радивојевић из маркетиншке агенције Спејс Ант Дигитал кажу да носталгија игра велику улогу, али да она није једини разлог. Сагласне су да Полароид враћа вредност тренутку јер нема филтера, понављања, савршенства.
„Управо та несавршеност и спонтаност данас имају велику емоционалну вредност, а емоција је често најјачи покретач потрошачких одлука“, истичу.
На овакав тип фотографије највише, како су истакле, реагују Генерација З и Миленијалци.
„Ген З тражи аутентичност и ‘реалне’ моменте као контраст дигиталном савршенству, док Миленијалци имају и емотивну повезаност са физичким успоменама. Полароид је посебно популаран и међу креативцима, на догађајима, венчањима и у лајфстајл сегменту, јер сваком тренутку даје лични печат“, наводе.
Полароид више као лајфстајл симбол него као технолошки производ
Друштвене мреже су допринеле популарности промоцијом не само производа, већ и осећаја.
„Полароид фотографије су постале симбол спонтаности, интиме и ‘успореног’ тренутка, што је данас веома привлачно у мору савршеног, али често неаутентичног садржаја. Инстаграм и Тикток су кроз естетику, storytelling и садржај корисника додатно учврстили ту перцепцију“, објашњавају.
У разговору за Форбс Србија наводе и да је комбинација ретро производа и искуства оно што привлачи потрошаче, али ипак, мало више предности дају искуству.
„Видимо повратак винила, филм фотографије и аналогних формата, али оно што људи заправо траже јесте емоција и тренутак који има тежину. Полароид није само камера – то је мала церемонија, искуство и физичка успомена у дигиталном свету“, кажу.
Истичу и да ово није пролазан тренд.
„Интензитет интересовања може да варира, али потреба за аутентичним искуствима остаје. Полароид је данас више ајфстајл симбол него само технолошки производ, а такви производи имају много дужи живот од класичних трендова“, закључују.
