Енергетска индустрија је у почетку представљала пелет од дрвета као начин да се „очисти“ угаљ. И владе су прихватиле ту претпоставку. Међутим, данас креатори политика преиспитују тај став, а понегде га чак и мењају.
У средишту ове расправе налази се британска електроенергетска компанија Дракс, која је највећу европску термоелектрану на угаљ претворила у постројење на биомасу. Погон је на пелет од дрвета који увози из јужних савезних држава САД-а. Ова дебата отвара низ питања. Пре свега оних која се тичу загађења и трошкова. Наиме, ако овакав додатак ствара више загађења него енергија ветра или сунца, зашто га уопште користити. Нарочито када долази из извора који зависи од субвенција.
Мери Дикинсон, директорка кампања у организацији Dogwood Alliance, рекла ми је да Дракс данас послује искључиво на бази биомасе од дрвета. То захтева између седам и осам милиона тона пелета годишње. „Количина дрвета потребна за рад на овом нивоу превазилази оно што је доступно као отпадно дрво“, каже Дикинсон. „Чак и када индустрија говори о ‘отпадном дрвету’, велики део залиха чине цела стабла“.
Посебан третман пелета
Биомаса је добила посебан третман у оквиру Европске директиве о обновљивим изворима енергије из 2010. године, која је емисије из сагоревања дрвета рачунала као нулте на димњаку. Основна претпоставка била је да дрвеће поново расте и временом поново апсорбује угљеник. Након Брегзита, Уједињено Краљевство је проширило субвенције за биомасу, позиционирајући пелет од дрвета као прелазно гориво за смањење зависности од угља. Према тим правилима, електрана може да сагорева дрво и тврди да је угљенично неутрална. Тај прорачун се не примењује на фосилна горива.
Пословни модел компаније Дракс се дуго ослањао на државне подстицаје, а не на тржишну потражњу. Уједињено Краљевство је обезбеђивало око 1,1 милијарду долара годишње у субвенцијама, али је планирано да се та издвајања после 2027. готово преполове. У међувремену, Дракс је затворио постројења у Арканзасу и Британској Колумбији и смањио улагања у биоенергију са хватањем и складиштењем угљеника. Неки делови пословања окрећу се ка дата центрима, што представља тихо признање да тржиште више не може да подржи компанију на ранијем нивоу.
Разлика у односу на ветар и солар
За разлику од ветра и сунца, који производе електричну енергију без сагоревања, биомаса комбинује емисије из сагоревања дрвене сечке са онима које настају током прераде, транспорта и континуиране експлоатације горива. Субвенције за ветар и солар су се смањивале по мегават-сату како су трошкови технологије падали. Биомаса и даље ужива неуобичајено висок ниво јавне подршке.
Дракс није одговорио на три захтева за коментар упућена током неколико недеља. У ранијим изјавама, компанија је навела да поштује еколошке прописе и да биомаса има кључну улогу у обезбеђивању обновљиве енергије којом се може управљати по потреби. „Као компанији посвећеној одрживој производњи енергије, високи стандарди безбедности и заштите животне средине увек су наш главни приоритет“, саопштио је Дракс за Гардијан.
Истраживања доводе у питање угљеничну неутралност
Недавне анализе животног циклуса, укључујући студије МИТ-а и института Четам Хаус, указују на то да је угљенична математика која стоји иза националних политика које промовишу прављење микса пелета и угља дубоко погрешна. Та истраживања су показала да замена угља пелетом од дрвета може повећати краткорочне емисије угљеника. Нарочито када се користе цела стабла, а не отпад.
Процес почиње сечом зрелих стабала, њиховим претварањем у пелет кроз енергетски интензивне процесе сушења, уситњавања и пресовања. Затим транспортом преко океана. Угљеник ускладиштен у стојећим стаблима одмах се ослобађа, док поновни раст може потрајати деценијама да би надокнадио емисије. Проблем додатно погоршава чињеница да дрво има мању енергетску густину од угља, што значи да мора да се сагори већа количина како би се произвела иста количина електричне енергије.
„Боље је оставити дрвеће у земљи и задржати сав тај угљеник ван атмосфере“, рекао је Џон Стерман, професор менаџмента на МИТ, у саопштењу из 2018. године. „Молекул ЦО₂ емитован данас има исти утицај на климу без обзира на то да ли потиче од угља или биомасе. Проглашавање биогорива угљенично неутралним, као што су учиниле ЕУ, УК и друге земље, погрешно претпоставља да се шуме обнављају брзо и да у потпуности компензују емисије из производње и сагоревања биогорива“.
Добро замишљено, али…
У Мисисипију су становници тужили Дракс због наводних кршења прописа о загађењу ваздуха у његовој фабрици пелета у Глостеру. То је случај који указује на локалне трошкове извора енергије о којем се често говори само у глобалним угљеничним терминима. Постројење користи дизалице за померање целих стабала, што указује на ослањање на сирово, нетакнуто дрво, а не на отпадни материјал.
У међувремену, регулатори су раније кажњавали фабрику због прекршаја који су укључивали испуштање испарљивих органских једињења, метанола и формалдехида. Рад постројења показује да биомаса не носи само угљеничне последице, већ и опипљиве ризике по локални квалитет ваздуха.
„Биомаса пореклом из шума је у фокусу“, каже Мишел Лежандр из организације Dogwood Alliance у интервјуу. „Операције компаније Дракс захтевају огромне количине дрвећа, уз чисту сечу хектара сваке године. Не само гранчице или остатке“.
Додавање пелета процесу сагоревања било је добро замишљено. Као покушај да се „избаци“ угаљ, који је тада био доминантан извор електричне енергије. Међутим, од увођења ове праксе много тога се променило, укључујући нагли пад цена енергије ветра и сунца. Као и нова истраживања која показују да пелет није испунио обећања. Због тога регулатори с правом преиспитују своје политике. Оне које би требало да се фокусирају на заиста одрживе изворе енергије.
Кен Силверстин, сарадник Форбса
