На данашњи дан навршавају се 132 године од рођења једног од великих српских ерудита проф. др Александра Ђ. Костића (1893 –1983). Овај човек неуморног прегалаштва оставио је дубоки траг у оквиру медицинских наука, али не само у тој области. Његово стваралаштво део је темеља културе 20. векa.
– Александар Костић један је од првих професора и декан (1936-1939) Медицинског факултета у Београду. Оснивач је Института за хистологију и ембриологију, који по њему носи име, али и Ветеринарског факултета (1936), као и фармацеутског одсека Медицинског факултета. На овом факултету, где је три пута за редом биран за декана, основао је и Терминолошки семинар и Фото-лабораторију. Уз богат научни и педагошки рад, аутор је и бројних уџбеника и књига, чија библиографија броји више од 200 наслова. Остаће упамћен и као први српски сексолог – рекла је Зорица Атић, историчарка уметности из Центра за културу Гроцка која је годинама истраживала и прикупљала његову заоставштину.
Костић је цело своје биће посветио добробити Србије. Као добровољац вратио се са школовања у Француској 1914. и уз свој народ прошао голготу Првог светског рата. Као успомена на те тешке године остао је дрвени сандук у коме је био рукопис будућег „Медицинског речника”, а који је пренет преко гудура Албаније.
„Остајем и остаћу до краја живота на бранику основних националних права и вредности српског народа” – говорио је Костић. Сећања на преживљена страдања у албанској голготи забележио је у збирци приповедака „Ведрине у олуји”.
Каријеру је почео 1921. када је у Француској бриљантно одбранио докторску дисертацију и доживео изузетне похвале француских научника.
– И поред позива да остане, враћа се у родни Београд како би основао Хистолошки институт. Француски председник га је 1940. године, због доприноса науци, одликовао Легијом части, али тај орден није добио само он. Орден је 1952. добила и његова супруга, педијатар проф. др Смиља Костић-Јоксић, и то за примену чувене бе-се-же вакцине. Тако је брачни пар Костић, међу малобројним супружницима коју су понели овај орден – нагласила је Атићева.
Занимао се професор Костић и за књижевност – писао је поезију и прозу, преводио. Своје радове потписивао је псеудонимом Велизар Рамски, под којима је у „Политици”, 1928. године, објавио приповетке из рата „Приче из страшне куће”. Бавио се музиком, фотографијом… Био је пионир медицинске фотографије код Срба, иницијатор и оснивач фотографске лабораторије при Хистолошком институту, али и покретач Београдског фото-клуба 1928. и дугогодишњи председник Удружења крематиста „Огањ”. Он се залагао за прихватање кремације ради заштите животне средине.
– У Дубочају у Гроцкој је приликом градње летњиковца 1931. открио значајно археолошко налазиште, данас заштићени археолошки локалитет. Налазе са имања у Гроцкој, који сведоче о континуитету живота и трајања на овим просторима, професор Костић је за живота хуманистички завештао као подстицај за даља истраживања – подсетила је Атићева.
На њену иницијативу, а уз подршку општине Гроцка, формирана је наменска галерија и стална поставка. Легат проф. др Александра Костића у Гроцкој, збирка и прави кабинет артефаката, личних предмета и реткости, изложен је 2018. године у галерији библиотеке „Илија Гарашанин”. Легат је оформљен у сарадњи Центра за културу Гроцка и општине Гроцка са Секретаријатом за културу Града, и стручном подршком надлежне установе заштите – Музеја града Београда. Поставку су, личним предметима професора Костића, допунили и обогатили наследници летњиковца у Дубочају, породица Михајловић из Гроцке.
У оквиру обновљене амбијенталне целине Грочанска чаршија наменски је формирана галерија у библиотеци „Илија Гарашанин”. Име Александар Ђ. Костић носе данашњи Институт за хистологију и ембриологију у Београду, Легат у Гроцкој, као и две улице – једна у самом срцу престонице, у близини некадашње Савске и друга крај летњиковца у Гроцкој.
Син Александра Костића био је чувени наш познати композитор, музичар, писац и кувар Војислав Воки Костић.
