Сами се означавају

Увек их је било. Али у последње време, све их је више. Што је интересантно, сами себе означавају.

То су углавном „стручњаци“, али не за неку посебну струку, област коју добро познају. Они знају све, од врха до дна, с лева на десно, „од корица до корица“ велике књиге „Свезнања“. Нарочито се појављују на каналима ТВ, али и сваки град или варош има свог „свезналицу“. Када се они појаве, просто врцају својим познавањем свих материја и жељом, да нам објасне необјашњиво и да је решење „то и то“, да је проблем „тај и тај“ и слично. Уверени су, да све знају и да имају кључ за све браве. Само их треба следити, али морамо бити послушне овце и све ће бити решено, врло просто и једноставно.

Има их из свих средина и сталежа. Лако се препознају по знацима, које сами себи одређују. Често су са лептир машнама, које им замењују факултетске дипломе, или по огромним шаловима око врата, усред лета, шеширима на глави пред камерама (а то значи пред милионима гледалаца и слушалаца), са тамним наочарима за сунце, да би подигли свој рејтинг. Могу се носити и на темену. А о подигнутом стопалу на колену и руком која се игра са чарапом, да и не говорим. Али, то су значајне личности, морамо бити опрезни.

Ретко се појаве прави умови, интелектуалци, који се не либе, да неки пут одговоре на питање новинара речима „не знам одговор, то питајте стручњаке“.

Нисам ја против шалова, када је хладно на улици, против тамних наочара, када је јака светлост или против шешира на улици, лептир машни на пригодним местима. Могу да замислим „шалџију“, како пред свој наступ на ТВ вади из торбе огромни шал и увија га око врата. Можда испред камере дува јака кошава. Или познатог надрилекара, који се у кабини пресвлачи у беле кошуље и чакшире. Па није ваљда ишао по граду тако обучен! Сви би се окретали за њим. По свему то чине, да би нас фасцинирали и убедили што јаче, не дипломама, већ специјалним знацима на себи.

Зашто пристајемо на овакве ниске ударце? Не само њихове, већ и аутора оваквих егзибиција?

Необјашњиво!

4.1.2023. године

Мишо М. Младеновић, академски сликар и писац, Београд

Извор: Корени

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *