„Крајишник је по свом нагону у души умјетник. Тражи и налази етику и естетику у природи, народу и себи самом…“
Овим ријечима Спиридон Шпиро Боцарић описао је Крајишнике, али и себе. Академски сликар, етнограф, музеолог, фотограф, публициста и први управник Музеја Врбаске бановине оставио је неизбрисив траг у културној историји Бањалуке и Босанске крајине.
Рођен је прије 150 година – 24. маја 1876. године у Будви, у трговачкој породици. Љубав према сликарству развио је још у дјетињству, а први учитељ био му је старији брат Анастас Боцарић, такође сликар. Са само 18 година одлази у Венецију, гдје изучава сликарство на престижним умјетничким школама.
Након школовања боравио је у Новом Саду, Мостару и Сарајеву, а управо су браћа Боцарић означила прелаз са традиционалног иконописа ка модерном сликарству у БиХ. Историчари умјетности сматрају их пионирима домаће ликовне сцене.
Портретиста сарајевске елите
Од 1897. до 1914. године Шпиро Боцарић живио је у Сарајеву, гдје је стекао велики углед као портретиста. Сликао је угледне трговце, свештенике, политичаре и богате породице, а његови радови красили су домове тадашње елите.
Посебно се издваја „Портрет трговца“ из 1899. године, који се и данас сматра једним од његових најзначајнијих дјела. Боцарић је 1902. године насликао и портрет краљице Драге Обреновић.
Поред портрета, радио је и иконостасе за православне храмове, а његов рад хвалио је и књижевни часопис „Босанска вила“, препоручујући га српским црквеним општинама и наручиоцима.
Пријатељство са Петром Кочићем
Преломни тренутак у његовом животу било је пријатељство са књижевником Петром Кочићем. Управо је Кочић код Боцарића пробудио дубоко интересовање за народну умјетност, обичаје и традицију Босанске крајине.
Боцарић је путовао по Змијању и другим крајишким крајевима, проучавао народне ношње, орнаменте, предмете и обичаје, биљежећи све фотоапаратом, цртежом и камером.
Његова фасцинација народном орнаментиком касније ће резултирати монографијом „Народна орнаментика Врбаске бановине“, која је објављена постхумно.
Бањалука и Музеј Врбаске бановине
Након избијања Првог свјетског рата, аустроугарске власти протјерале су га из Сарајева у Бањалуку. Иако је у град стигао силом прилика, управо ту је оставио највећи траг.
Одлуком бана Светислава Тисе Милосављевића, 1930. године постаје први управник Музеја Врбаске бановине, претече данашњег Музеја Републике Српске.
Са огромним ентузијазмом организовао је музејске збирке, прикупљао етнографске предмете, народне ношње, оружје, старе рукописе и умјетничка дјела. Захваљујући њему, сачуван је велики дио културне баштине Босанске крајине.
Боцарић је сматрао да су народни везови, орнаменти и пјесме највеће духовно благо народа.
Фотографија и први филмови о Крајини
Поред сликарства, Боцарић се бавио фотографијом и филмом. Његове фотографије данас представљају драгоцјено свједочанство о изгледу старих градова, села и људи у БиХ.
Тридесетих година прошлог вијека снимао је и етнографске филмове о Врбаској бановини. Иако је већина филмског материјала изгубљена, сачуван је филм о Врбаској бановини, који се данас чува у Музеју Републике Српске и сматра најзначајнијим филмским записом старе Крајине прије Другог свјетског рата.
Трагичан крај
Усташке власти ухапсиле су Шпиру Боцарића у јулу 1941. године. Најприје је смијењен са мјеста управника музеја, а потом одведен у затвор.
Према већини историјских извора, транспортован је у Госпић, а затим у систем логора Јадовно, гдје је убијен и бачен у Шаранову јаму.
Његова кћерка Јелисавета касније је свједочила да је Боцарић одбијао да напусти Бањалуку јер је вјеровао да никоме није учинио зло.
Насљеђе великог прегаоца
Данас се у Музеју Републике Српске чува десетине његових слика, фотографија и докумената. Његова дјела налазе се и у музејима у Сарајеву, Тополи и бројним приватним колекцијама.
Историчари умјетности истичу да је Шпиро Боцарић био оно што је Петар Кочић био у књижевности, а Владо Милошевић у музици – симбол културног развоја Бањалуке и Босанске крајине.
Својим радом сачувао је дио идентитета народа и оставио насљеђе које и данас представља један од темеља културне историје Републике Српске.
Обиљежавање годишњице рођења
Поводом 150. годишњице од рођења Спиридона Шпире Боцарића, у наредним данима Музеј Републике Српске представиће нека од његових дјела из фундуса.
Музеј посједује збирку од 57 дјела Спиридона Шпире Боцарића.
Из бројних архивских докумената који се чувају у Музеју, може се сазнати колико је Боцарић као први управник Музеја Врбаске бановине, чији је баштиник Музеј Републике Српске, својим предавањима привукао шире интересовање јавности, указујући на значај националне баштине и улогу Музеја у њеном очувању.
Био је и оснивач и предсједник Ротари клуба.
Прије два дана у Музеју је промовисана је поштанска марка коју су Поште Српске издале поводом јубилеја. Плакета „Спиридон Шпиро Боцарић“ ове године је додијељена проф. др Срђану Душанићу, декану Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци за изврсност у областима науке и културе.
Директор Музеја Републике Српске МА Давор Стрика у обраћању је изразио задовољство наставком сарадње са Ротари клубом, те истакао да је Шпиро Боцарић био значајна личност чији допринос развоју културе и друштва уопште, заслужује оваква подсјећања.
Предсједник бањалучког Ротари клуба Дарко Ступар нагласио је важност чувања сјећања на визионаре какав је био Боцарић, који представља примјер на који се млади и данас могу угледати.
Извршна директорица Пошта Српске Сњежана Мартић представила је јубиларну поштанску марку, рекавши да је у питању трајна и путујућа разгледница наше баштине.
Сандра Кљајић / Глас Српске
Рад сајта помогли и сестре и браћа с Чачанске пијаце:
Бифе РАЈКА, Рајка
Бифе ТАВЕРНА, Зорица
Покојни друг Крупеж; Бургија нека ти је лака земља
