Како сачувати српски језик и ћирилицу у медијима, на дигиталним платформама и међу заједницама у расејању била је главна тема међународне стручне конференције „Српски језик и српско писмо у медијском простору”, одржане од 11. до 13. септембра у словачкој Трнави.
Скуп су организовали Удружење Срба у Словачкој и Друштво новинара Војводине, у сарадњи са Факултетом Ћирило и Методије из Трнаве. У раду конференције учествовали су новинари, професори, културни посленици и представници српских организација из Србије, Словачке, Аустрије, Швајцарске, Румуније, Мађарске, Словеније, Немачке, Црне Горе, Јужноафричке Републике и Сједињених Америчких Држава.
Фото: из архиве С. Матић
Током излагања и разговора размењена су искуства о положају српског језика и ћириличног писма у земљама у којима живе српске заједнице. Посебна пажња посвећена је изазовима савременог медијског простора – дигиталним платформама, друштвеним мрежама и све већој улози вештачке интелигенције у стварању и пласирању садржаја.
На почетку конференције Светлана Матић, председница Аустријско-српског културног друштва Вилхелмина Мина Караџић из Беча, уручила је Станету Рибичу годишњу награду „Мина Караџић” за врхунска остварења у јавним и културним делатностима. Награда носи име жене која је била важна чуварка културног наслеђа Вука Караџића, а међу ранијим добитницима су др Небојша Родић, др Вјера Рашковић Зец, др Марко Лопушина и др Љиљана Никшић.
Награда Мина Караџић за Станета Рибича
Фото: из архиве С. Матић
Конференција није остала само у оквиру стручних излагања. Другог дана учесници су посетили Српско војничко гробље у Великом Медеру, место страдања српских заробљеника и војника из Првог светског рата. На том гробљу, према подацима организатора посете, сахрањено је више од 6.000 српских мученика који су у логорским условима страдали од хладноће, болести и исцрпљености.
Обнова спомен-гробља претходних година враћена је у фокус јавности захваљујући сарадњи институција и појединаца из Србије и Словачке. У плану су изградња споменика и отварање музеја посвећеног српским страдалницима, како би се њихова судбина трајно сачувала од заборава.
Трећег дана конференције учесници су посетили и Модру, град који заузима посебно место у историји српске просвете. Испред зграде тамошњег лицеја налазе се бисте Доситеја Обрадовића и Јована Јовановића Змаја, двојице великана српске културе који су се школовали управо у том месту. Бисте је израдио вајар Ђорђе Лазић Ћапша из Сремских Карловаца, а постављене су на иницијативу Удружења Срба у Словачкој.
Учесници су, након представљања стручних и научних радова објављених у зборнику и опсежне дискусије, оценили да је неопходно успоставити дугорочну језичку политику Србије. Таква политика, истакнуто је, требало би да донесе јасне и применљиве мере за очување и унапређивање српског језика и ћирилице, нарочито у дигиталном медијском простору и у срединама ван матице.
Фото: из архива С. Матић
Међу закључцима конференције нашли су се захтеви за завршетак нормирања српског језика, снажнију подршку допунским школама у дијаспори, већу заступљеност ћирилице на интернету и у медијима, као и активније укључивање амбасада, конзулата и других институција у културне програме српских заједница широм света.
Трнава је тако, на три дана, постала место сусрета језика, новинарства, културе и сећања. Из разговора стручњака и људи који српски језик свакодневно чувају далеко од Србије послата је врло важна порука да се језик не чува само прописима, већ се чува и онда када се њиме говори, пише, учи и преноси новим генерацијама.
Извор: Rasejanje.info
Преузето са https://www.srpskadijaspora.info/srpski-jezik-u-fokusu-trnave/
Рад сајта помогли:
