Уметност данас осим културног аспекта има ширу примену. Тако постаје све доминантнија и у луксузним некретнинама будући да уметничка дела која се у њих уграђују подижу вредност и доприносе томе да се брже продају.
Права уметност у правом простору може подићи вредност некретнине за 10 до 15% у првих неколико година, објашњавају представници галерије Монолог у Београду значај концепта споја градње и уметности.
Аутентичност и луксуз
Они преносе искуства из прве руке реализујући стамбене пројекте у Берлину, Рејкјавику, Београду, Истанбулу, Атини, Москви и другим градовима Европе.
Напомињу да је потребно да клијенти који желе спој с уметношћу сарађују са стручњацима већ у фази планирања и да се не ослањају на типични галеријски модел додавања готових уметничких дела у неки финални простор.
„Уметност и пажљиво креиран дизајн кључни су фактори који стварају аутентичност и луксуз“, објашњава Денис Лео Хегић, директор галерије Монолог за Форбс Србија.
Саговорник наводи да се то постиже „кроз уметничке интервенције у простору које стварају јединствена искуства“.
Бржа продаја, али и већа цена
Илуструје и како то изгледа у пракси.
„Можете користити најбоље материјале и најскупоценију опрему у својим објектима, али без обзира на њихову вредност, тај материјал ће увек остати масовно произведена роба која је у широкој употреби. Када купите скупоцени аутомобил или кухињу, већ у тренутку када ставите потпис на купопродајни уговор, губите 10 одсто вредности. Са комбинацијом некретнине и уметности то није случај. То је бенефит приликом разумевања самог објекта – како у физичком доживљају, тако и у маркетингу и комуникацији. Објекти се брже продају, продају се по вишим ценама и сваки од њих је јединствен“, додаје Хегић.
На питање зашто је то тако, одговара да је то зато што занат никада није надмашио уметност.
„Узмимо, на пример, неки драгоцени материјал, попут карара мермера или камена из Исфахана. То знају бити невероватно скупоцени материјали, али када од њих направите уметничко дело, вредност знатно порасте, много више него што су то само трошкови материјала и израде“, појашњава саговорник.
Денис указује да су данас трендови такви да у премијум сегменту није више довољно имати само најбоље материјале јер се то подразумева, већ се све више тражи јединствена карактеристика која издваја одређени објекат од других.
Сарадња је неопходна од самог почетка
Хегић објашњава и начин рада, који подразумева да су уметници присутни од почетка до краја процеса.
Потребно је да се укључе у посао већ у моменту када клијенти дефинишу површину објекта или када почињу да размишљају о функционалностима и првој расподели простора.
„У фази планирања, услуге уметника постају интегрални део развоја простора, било да се ради о ентеријерима као што су улази, лобији, лифтови, приватни простори или пословне канцеларије или о екстеријерима зграда као што су фасаде или пејзажна архитектура. Већ тада се уносе предлози, јер ће ситуације које произилазе из тих предлога тако постати интегралније и економичније, а након изградње управо те ситуације постају кључне у наративу зграде“, каже Хегић.
Када је реч о инвестирању у некретнине и типу објеката у који се уграђују уметничка дела, реч је углавном о објектима у новоградњи.
Често, посебно у европским градовима, ради се и на пренамени постојећих објеката или привременој употреби локација које су изгубиле фокус јавности због дугогодишњег некоришћења.
Денис наводи пример „враћања на мапу града“ једне целе индустријске зоне у Лајпцигу, површине веће од 50.000 квадратних метара.
Овај простор који деценијама није био у употреби, „враћен је у живот“ програмима уметности и културе.
Променама до пожељне туристичке дестинације
У овом граду обновљен је и цео индустријски комплекс Pittlerwerke – простор машинске индустрије, која је некад била ту, а који је затворен током процеса приватизације деведесетих година. Тај део је поново у фокусу јавности од када је организован уметнички спектакл поводом обнове.
На површинама већим од 50.000 квадратних метара постављено је више од 400 уметничких дела – од класичних платна до огромних инсталација, који су шест недеља били доступни посетиоцима.
Денис се присећа и да је у једној просторији било постављено на десетине кошева за кошарку као уметничка инсталација, у којој су посетиоци могли активно да се играју.
Каже и да уметници прате пројекте код којих заиста могу да направе одређену промену. Тако су цртани и мурали на фасадама површина које су прелазиле и 6.000 квадратних метара у стамбеном блоку у Берлину.
Прилагођавање и радних простора овом тренду
„Код радног простора посебно примећујемо да инсталативна дела, која се пре свега баве светлошћу, показују одређени тренд, али и доказани утицај на радну атмосферу, који превазилази чисто естетске аспекте“.
Када је реч о премијум малопродајним објектима, Денис каже да се у последњих неколико година примећује значне промене јер више није идеја да продавница подсећа на уметничку галерију, него да цео тржни центар добије изглед музеја савремене уметности, као што је то на пример случај са објектом К11 у Хонгконгу, где су границе између комерцијалног и уметничког садржаја неприметне.
У приватним резиденцијама распон је још шири – што је и очекивано, јер су домови места где треба да се осећамо најудобније и најсигурније са нашим породицама, додаје.
Када је реч о томе шта инвеститори најчешће траже, какве су њихове жеље, шта их у уметности интересује, у резиденцијама на пример распон иде од појединачних слика или скулптура које се наручују, па све до комплетних инсталативних ситуација у простору, где претварају лифтове, винарије, терасе, теретане или играонице у уметничка дела.
Истиче такође да улагање у некретнине, како у сам објекат, тако и у музејски програм, директно утиче на привлачност неког града као туристичке дестинације.
Таква размишљања, идеје и пројекти нису страни ни нашој земљи.
„Од Новог Сада као Европске престонице културе па до пројеката који се реализују у Београду следимо стратегију укључивања уметности и културе у грађевинске подухвате. Србија је на пулсу савремене уметности југоисточне Европе, и та позиција ће постајати све јача и јача. То се одражава на урбанизам како у јавном тако и у приватном сектору. Београд већ данас обликује трендове чија је срж повезивање уметничке визије са одрживим развојем некретнина“, каже Денис Лео Хегић. Денис у Србији издваја пројекат дизајна за Radisson хотел у Београду.
Ко су клијенти и шта траже?
Инвеститори који су спремни да у своје просторе укључе уметничка дела не долазе само из сфере некретнина, већ и из компанија које желе да њихове зграде и пословни простори привуку ширу пажњу. У том смислу, Србија је корак испред Западне Европе, сматра саговорник.
„Србија је на челу европске ИТ и креативне индустрије, што се осећа и у опремању некретнина и у захтевима како некретнине треба да буду доживљене“, додаје.
Што се тиче потражње, не постоји универзално правило и зависи како од укуса тако и од саме архитектуре објеката у којима се реализују „интервенције“.
Мурали су сада популарни због стварања визуелне привлачности екстеријера док за ентеријере постоје најразличитија решења, од светлосних скулптура у простору, интерактивних зидова до апстрактних радова на платнима.
Од чега зависи цена?
Инвестиција варира у односу на избор и потребе клијента.
Цена се разликују у зависности од тога шта се ради, а чести су захтеви да се на згради ради мурал, поставља скулптура или уметничка дела у лобију, спроводи интервенција у лифтовима или у приватном простору. Такође, инвестиција може бити мања или већа у зависности од избора уметника са којим се сарађује на датом пројекту.
„Права уметност у правом простору уз ефективан маркетинг може подићи вредност некретнине за 10 до 15% у првих неколико година“, каже Хегић.
Када је повратни профит у питању, он се враћа не само у облику раста вредности самог уметничког дела већ и кроз маркетиншку, ПР и продајну вредност у процесу продаје, као и кроз допринос имиџу вредности и подизању вредности некретнине након процеса продаје.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Јелена Андрић
Извор: Форбс Србија
