Ниш – Када би културу и уметност могли да посматрамо као два одвојена тела, онда би тако раздвојене ако ништа, бар једна другој могле да праве друштво. Овако пошто је то једно биће, остаје горак укус да оно остаје само и усамљено. Да ли као онај Његошев „сирак тужни без иђе икога” или нешто слично томе, али у смутном и по много чему лажном 21. веку јасно се намеће чињеница – да уметности (култури) недостаје шира публика.
Наиме, према резултатима обимног истраживања рађеног на територији Града Ниша од стране нишких новинара, социолога и маркетиншких стручњака – у току 2025. године тек 23 одсто грађана је посетило неки културни догађај, док је њих 11 одсто то урадило два или више пута.
Када се речено преведе у реалне бројке, од око 260.000 људи на територији града, њих приближно 200.000 условно „није ни прошло поред културе”, њих 60.000 јесте, док непуних 30.000 Нишлија има одређену редовност у конзумацији културног садржаја.
Народно позориште у Нишу у току 2025. посетило је скромних девет одсто грађана, а Позориште лутака пет одсто. Сличну судбину са Позориштем лутака дели и Нишки симфонијски оркестар.
Др социологије Кристина Деспотовић која је предводила поменуто истраживање каже да је исто важно да би се стекла реална слика, али и да би се разбили бројни савремени митови.
– Пре свега морамо да се погледамо у очи да признамо себи да права уметност не привлачи велики број људи. Републички завод за статистику (РЗС) објавио је тачан податак да су у току 2025. позоришта у Србији остварила 1.025.298 посета, али то је број посета а не број посетилаца. У суштини ако знамо да позориште има страствене поклонике који годишње гледају и до 50 представа, лако се закључи да је број посета далеко већи него број посетилаца – што су истраживања и показала. Другим речима, један концерт неке мега звезде на Ушћу привуче приближно исто људи колико и сва позоришта у Србији за годину дана и то је поражавајуће – рекла је др Деспотовић.
Занимљиво је да ови непопуларни подаци долазе у тренутку када локалне самоуправе заиста издвајају рекордна средства за културу. За 2026. Ниш је за ову област определио 1,6 милијарди динара, што је уједно и највећи нишки буџет за ресор културе у 21. веку.
Међу градским институцијама културе разлог за пуно задовољство има Народни музеј који је у 2025. остварио највећи број посета у својој историји – 114.543. С тим што везано за музеј треба рећи да у оквиру њега функционишу и све градске галерије, спомен-собе, Ћеле-кула и археолошко налазиште Медијана. Односно, већи део тих посета остварен је кроз екскурзије и туристичке обиласке, што оставља дилему – колико је то заиста прожимање културе а колико је обичан (мада потребан) туризам.
Од осталих битних резултата истраживања издваја се и тај – да је у 2025. години 17 одсто Нишлија купило неку књигу, док је приближно 38 одсто прочитало бар једно дело. Иначе, сви подаци изнети за Ниш без значајнијих одступања важе и за све остале веће градове у Србији.
Ипак, свако ко мисли да је Србија лош пример и да је окружена много културнијом Европом – грдно се вара. Према сличним истраживањима – свега 14 одсто Француза у 2025. посетило је позориште, око 23 одсто Немаца је купило књигу, а око 40 одсто Немаца и Аустријанаца је прочитало неки наслов у минулој години.
Кристина Деспотовић по том питању каже да се ради о цивилизацијском проблему, а не о локалној болести.
– Једноставно ово је епоха коју можда доминантно чине формално образовани људи са одређеним комуникативним вештинама, али дубоко у себи ово је епоха „некултурних” људи – закључила је она.
Свакако у читавом галиматијасу датог проблема своју кривицу имају и медији. На европском нивоу, култури припада мање од 15 одсто укупног медијског простора и само седам одсто у штампаним медијима.
У српској штампи, на сваких 200 објављених текстова који афирмишу уметност, чак 79 објави „Политика”, 55 објаве „Вечерње Новости”, док сви остали заједно објаве 66. Међу тим „осталима” има и оних који иронично себе промовишу као веснике неке наводно „културније Србије”. За крај, није згорег поменути и то.
Никола Трифић/Политика
