НОВО ОСТВАРЕЊЕ ГЛУМЦА АНДРЕЈА ШЕПЕТКОВСКОГ
Иако назив „Служба” звучи као неко ропство, морање, присила, ово је заправо прича о љубави, каже овај познати глумац
Краткометражни играни филм „Служба” веома даровитог глумца, сценаристе, а однедавно и редитеља Андреја Шепетковског, који је приказан на специјалној затвореној пројекцији, у присуству пријатеља и људи добре воље, на којој је била и „Политика”, порука је, не само у време благдана и велике свете недеље пред нама већ и свевремена, о љубави, праштању, жртви и вери… свему ономе што данас све чешће заборављамо.
Главна и сасвим другачија улога од оне које је имала у досадашњој каријери поверена је, са такође пуно љубави, Весни Тривалић која у овом камерном остварењу тумачи игуманију Серафиму. Директни партнер у кадру јој је Младен Нелевић са којим је, како нам је рекла, први пут сарађивала.
То је за глумицу Тривалић, истакла је, било једно необично духовно путовање захваљујући којем је много тога научила, али и постала бољи човек.
„Служба” доноси причу о два припадника службе безбедности који долазе у сиромашни, забачени женски манастир како би истражили случај претње од државног удара средином шездесетих година прошлог века. Пошто су добили дојаву да сестринство манастира крије главног осумњиченог, јеромонаха Дамаскина, инспектори ислеђују игуманију, мати Серафиму, која их својом смиреношћу и љубављу збуњује и разоружава.
Старији (Младен Нелевић) и млађи инспектор (Ђорђе Крећа), свако на свој начин, воде борбу са окружењем у ком су се нашли, али и са собом. Са друге стране, пред мати Серафимом су се појавила неочекивана искушења потекла из живота који је напустила.
У разговору два добра и блиска знанца, која су само на први поглед непријатељи, у служби различитих идеологија, откривамо једну много важнију и дубљу причу и поруку.
– Мислим да ће свако моћи да препозна асоцијације и поруке које се крију између редова. Иако сам можда далеко од једног оваквог духовног живота, хранила сам се добротом људи и места где смо причу снимали. Уживала сам у сценарију који ме је у потпуности изместио из времена. У томе ми је много помогао и игуман Евгеније, старешина фрушкогорског манастира Раковац, где је филм снимљен – рекла је Весна Тривалић уочи пројекције, додајући да је снимање било ватромет уживања, емоција и мудрости.
Иако назив филма звучи као неко ропство, морање, присила, у зависности од тога чему и коме служимо, филм је заправо, како је појаснио његов творац Андреј Шепетковски, љубавни филм у изворном смислу те речи. То је и филм о вери и о цркви, као и о онима који је нападају, тражећи само мане.
– У мојој причи не осуђујем никога. Са великом љубављу посматрамо и оне који су против, али и оне који су унутар цркве – додао је Шепетковски, појашњавајући како се родила идеја за ово дело:
– Филм је настао случајно. Весна ми је дала замајац да напишем сценарио јер је требало да добијем средства на конкурсу Филмског центра Србије. Тражили су ми само један једини услов, да филм и изрежирам. Ово је било драгоцено искуство. Филм је прављен малтене без буџета. Много дивних људи га је подржало и помогло.
Цео ауторски тим је фантастичан. Директор фотографије је Горан Воларевић, сценограф Аљоша Спајић, монтажер Владимир Радовановић и костимограф Момирка Баиловић.
– Мислим да су та три снимајућа дана, без обзира на напор редитељског посла, најлепши у мојој каријери. Били смо окупани љубављу која се осећа у сваком кадру. Са нестрпљењем чекам да видим реакцију гледалаца.
Примећујемо, у разговору са Шепетковским, да је необично правити кратак филм.
– А можда је то и будућност седме уметности. Људи немају више времена да одвоје два сата за биоскоп – одговара нам.
Могуће је да ће филм наставити фестивалски живот. Постоји и идеја да прерасте у омнибус, а затим да се нађе и на биоскопском репертоару.
Приче су већ осмишљене, сада је важно пронаћи средства за њихову реализацију. Глума је и даље, како каже овај глумац, његов примарни позив, али се од свог чеда, веома успешне серије „Шетње са лавом”, која се нашла и у понуди канала ХБО, посветио и писању јер једино тако своје идеје може да спроведе до краја.
У последње време, окренут је религиозним темама, а занимљиво је да је остварење „Света Петка” у којем тумачи Георгија, имала велики успех и у иностранству.
– Са симпатијама су га гледали сви, и хришћани, и муслимани, верујући и атеисти, управо зато што говори о вечним истинама. Надам се да ће и „Служба”, ако једног дана заживи као дугометражни филм, имати исти успех – завршава овај разговор Шепетковски.
Са породицом на литургији
– Ускрс ћу обележити са породицом, на литургији. Мислим да је то централни догађај сваког празника. Онда се та љубав рашири и у свет, и на сваког човека – каже глумац, редитељ и сценариста Андреј Шепетковски.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Исидора Масниковић
Извор: Политикин Магазин
