С обзиром на то да је сваке године знатно мање матураната и да је све више приватних факултета, не може се очекивати упис истог броја студената као пре двадесет година, каже проф. др Ива Драшкић Вићановић
Предавања у новој академској години јуче су стартовала на већини факултета у Србији. Свечани пријем за бруцоше на појединим установама Универзитета у Београду организован је у недељу како је, на пример, било на Факултету организационих наука, док је већина њих амфитеaтре за нове студенте отворила јуче. Свечарска атмосфера владала је и на Филолошком факултету, где је управа јуче у подне дочекала бруцоше са две химне – државном „Боже правде” и оном универзалном, међународном студентском „Гаудеамус игитур”. Упркос слабијем одзиву на смеровима на којима школују наставнике српског језика и непопуњених чак 236 „буџетских” индекса, деканка Филолошког факултета проф. др Ива Драшкић Вићановић за наш лист истиче да тиме ни она ни њене колеге нису обесхрабрене. Јуче је на свечаном пријему дочекала око хиљаду бруцоша, овај пут уписаних по новој акредитацији, на четири студијска програма организована у 28 модула.
Она сматра да је фокус медија углавном погрешан – „на непопуњена места”, а не виде да је хиљаду уписаних студената огроман број и да је са њим Филолошки факултет у Београду и даље на једном од водећих места у Србији.
– Имајући у виду демографску ситуацију каква је сада у Србији, чињеницу да је сваке године све мање матураната, и то значајно мање, као и податак да је све више разних приватних факултета који ничу преко ноћи, ми не можемо очекивати да ћемо уписивати исти број студената као пре двадесет година – истиче Ива Драшкић Вићановић.
Додаје да код њих већ годинама највеће интересовање постоји за кинески језик, затим јапански, све скандинавске језике, холандски, шпански, енглески и турски, а да значајно занимање постоји и за немачки. Традиционално најслабије интересовање је, каже, за такозване мале језике: бугарски, румунски, украјински…
– Но, они се негују и проучавају на Филолошком факултету без обзира на мало интересовање студената. Што се тиче питања о платформи осам декана факултета који школују наставнике и да ли је крајње време да се она примени, могу да кажем да је још онда, у марту, када смо је предали било крајње време. Да нешто хитно мора да се уради јасно је сада не само академској већ и широј јавности. Ми смо зачуђени што нас још нико није контактирао, очекујемо да то учини Министарство просвете, јер оно и јесте надлежно и одговорно и стојимо на располагању за сваку потребну помоћ и сарадњу – наглашава деканка Филолошког факултета, мислећи на платформу у којој је са колегама начинила предлоге за привлачење матураната на смерове на којима образују наставнике.
Она је на пријему у Сали хероја, како каже, највећем и најлепшем амфитеатру на УБ, новим студентима пожелела срећан и успешан почетак академског живота и указала им на значај и јединственост Филолошког факултета у овом делу Европе, као високошколске установе на којој се тренутно изучава 37 језика, и која има импресивну традицију, јер ће 6. октобра обележити 179 година од увођења филолошких дисциплина на београдски Лицеј.
– Лепота наставничког позива је у томе што радећи са младим људима, и ми учимо од њих, као и они од нас, а привилегија садашњих и будућих студената Филолошког факултета јесте у томе што проучавајући филолошке дисциплине, имају прилику да раде на разумевању и очувању сопствене културе, као и на приближавању и прожимању са другим културама – каже за „Политику” деканка Драшкић Вићановић.
Готово трећина уписаних – самофинансирајући
Истичући да им недостаје статистика из трећег уписног рока са Филолошког факултета како би имали комплетне податке, у Ректорату УБ кажу да су до сада евидентирали 12.387 уписаних студената прве године, од чега је 4.010 самофинансирајућих. На неким факултетима, попут Економског и Машинског, школска година стартовала је недељу дана раније, 25. септембра.
Настава почела и на Космету, али је упис „залеђен”
Настава је јуче почела и на десет факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, потврдили су за „Политику” у тамошњем Ректорату. „Предавања су први дан несметано реализована, али тачан број нових студената још не можемо да саопштимо јер је трећи уписни рок почео, па није коначно реализован због немилих дешавања која су задесила Косово и Метохију”, незванично су истакли у управи универзитета.
Ректор Ђокић: Негујте солидарност и разумевање
Поводом јучерашњег почетка нове академске године, проф. др Владан Ђокић, ректор УБ, замолио је студенте да током студирања, али и ван универзитета, негују код себе и у свом окружењу сваку врсту солидарности и емпатије, да поштују различитости и имају разумевања за друге. Развијајући те особине, уз знање и вештине које ће наредних година стећи на студијама, добиће, каже, снажну основу за успешан живот и каријеру.
– Којим год путем да кренете, чувајте осећај припадности Универзитету у Београду и имајте на уму да је он заувек ваша кућа. Желим вам добар почетак и успешну академску 2023/24. годину. Честитам на избору и успеху да студирате на УБ, који припада групи водећих у свету. Постали сте део заједнице која је већ 215 година један од стубова нашег друштва и која пресудно утиче на развој у свим његовим сферама – поручује Ђокић.
Сваки од 31 факултета својим специфичностима, каже ректор, доприноси угледу и успеху УБ и целе академске заједнице. Подсећа студенте да осим наставе, на сваком од факултета имају бројне друге активности које су део студентског живота, као што су практичан рад, пројекти, академске размене и посете, конференције, промоције, изложбе, екскурзије.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковић
Извор: Политика
