Када смо поставили лик српског великана у свијету науке Руђера Бошковића на билборде широм Црне Горе у оквиру кампање „Поносни на своје српско“, очекивали смо побуну унутар дукљанско-црвенохрватских редова, али, будимо искрени, исто тако и оштру реакцију званичног Загреба – те традиционално непријатељске дестинације у којој деценијама уназад царује неконтролисано антисрпство.
Након вулгарне кроатизације српског генија Николе Тесле, кога и дан данас покушавају да истргну из његових српских коријена, званични Загреб је кренуо и у лов на српског научењака Руђера Бошковића, чији је отац Никола Бошковић рођен у требињском Поповом пољу.
Дана 2. новембра, дубровачка скупштина је одлучила да аеродром у том некада српском граду носи име по Руђеру Бошковићу.
То су пренијели малтене сви хрватски медији.
То је информација која нас је додатно, као лучу медијске слободе – охрабрила, и потврдила да смо на правој страни и ја правом путу у овој борби за истину.
Да подсјетимо јавност, ко је био Руђер Бошковић, овај славни Србин.
Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнари. Бошковић је као угледни математичар, професор и научник позиван да рјешава значајне проблеме свог времена. Тако је 1742. године уврштен у трочлану комисију која је утврђивала узроке пукотине на великој куполи ватиканске цркве Св. Петра. Тражено је другом приликом његово стручно мишљење у вези каналисања реке Тибар.
Ангажован ме 1750. године да измјери дужину меридијанског степена у папиној држави. Године 1756. га је ангажовао аустријски цар Франц да пресуди у спору око ријека и пловидбе између града Луке и Тоскане. У Бечу је у то вријеме за царицу Марију Терезију, помагао око поправки на згради Дворске библиотеке.
Од 1736. године, редовно објављује годишње по неколико стручних расправа. Спада у ред тада најплоднијих научника, када је ријеч о писању. Објавио је 70 радова, од којих највише из математике (19), астрономије (15) и физике (28), а остало су дјела поетска, астрономска или путописна. У зрелом добу он је надалеко познат и признат; јавља се као члан више Академија – лондонске, париске, римске.
Написао је дјело Путопис од Цариграда до Пољске, која се односи на једно његово научно путовање. Он се 1762. године као члан енглеског научног Краљевског друштва упутио том трасом, да би на терену посматрао „пролаз Венере испред сунчевог диска“. Кренуо је за Петроград, али због слабог здравља није стигао даље од Пољске. Путопис је први пут објављен на италијанском језику 1784. године.
Руђер Бошковић је, између осталог, творац и јединственог закона силе, претпостављајући да постоји не само привлачење (Њутнов закон) него и одбијање у наизмјеничном мијењању на малим растојањима међу тијелима. Сматрао је да је елементарна честица без димензија извор силе, а вријеме и простор је, насупрот Њутну, сматрао релативним, па се с правом може назвати претечом Алберта Ајнштајна. Пронашао је два геометријска метода за одређивање елемената Сунчеве ротације на основу посматрања положаја три тијела, затим је израчунао димензије и спљоштеност Земље. Открио је геометријски модел израчунавања путања комета.
У геологији је значајан јер је писао о компензацији маса унутар гора и тако поставио темеље каснијем развоју теорије изостазије. Регионалне поремећаје силе теже тумачио је разликом у густини горњих и доњих дијелова Земљине коре.
У домену класичне физике, формулисао је јединствени закон свих сила. Претпоставио је постојање, не само привлачних, него и одбојних сила. Својим идејама о релативности простора и времена је био претеча Ајнштајнове теорије релативности.
Објавио је велики број радова из сферне тригонометрије и статистичких метода у физици: Theoria philosophiae naturalis redakta ad unicam legem virium in natura existentium, Opera partinentia ad opticam et astronomia, Elementorum universae matheseos, О морској плими, Теорија конусних пресека, Елементи математике итд.
Руђер Бошковић је био поносни Србин!
