Грађани Пљеваља, града на сјеверу Црне Горе и дио невладиног сектора траже од Владе и Министарства културе да им врате стећке, непроцјењиве вриједности, који су прије дванаест година однијети из те општине у Цетиње.
Тврде да је некадашња Влада Демократске партије социјалиста у септембру 2012. дислоцирала пет стећака са вјековних пљеваљских локалитета „под изговором“ очувања тог националног блага.
Из актуелног Министарства културе за Радио Слободна Европа (РСЕ) кажу да до сада нијесу добили званичну иницијативу за враћање стећака у Пљевља.
Подсјећају да је некадашње Министарство културе утврдило да је стећцима, због небриге, пријетила опасност од нестајања те да су их ради физичке заштите измјестили на Цетиње.
За Милорада Митровића из невладине организације Брезница, заштита стећака била је само изговор за похару археолошког културног блага Пљеваља.
„Однијети су на бруталан начин и без икакве најаве. Тражимо да се врате гдје су вјековима били“, рекао је Митровић за РСЕ.
Стећци су средњовјековни надгробни споменици, којих у Црној Гори има на више од сто некропола (локалитета) а три су од 2016. под заштитом УНЕСКО.
Ко је и због чега измјештао стећке
Министарство културе подсјећа да су прије 12 година најрепрезентативнији стећци из Пљеваља и Никшића, измјештени у Цетиње, одлуком културних институција, не само због заштите већ и због манифестације Дани европске баштине 2012. који су се одржавали у Цетињу.
„Презентација тих стећака у атријуму Биљарде, означила је почетак формирања Лапидаријума Археолошког музеја Црне Горе. У њему су након спроведених археолошких истраживања и сарадње са другим институцијама, трајно смјештени, репрезентативни примјерци са свих важнијих локалитета у Црној Гори“, наводе из Министарства.
Тврдње невладиног сектора
Пљевљаци су, подсјећа Митровић, претходних година упорно апеловали да се стећци врате у Пљевља. Истиче и да су се након обиласка увјерили да пропадају у Цетињу.
И Мрежа НВО Сјевера оптуживала је надлежне да су „оскрнавили, украли и однијели“ на Цетиње стећке из села у околини Пљеваља.
Митровић каже да су бивше власти то културно благо однијеле током ноћи и уз багере“ и без знања локалних власти и Музеја у Пљевљима.
„Стећци не припадају Цетњу, нити некој другој локацији, већ су наслијеђено благо народа који су их клесали и поставили“, каже Митровић.
Након измјештања стећака у септембру 2012. на оптужбе је одговорио Павле Пејовић, тадашњи директор Народног музеја из Цетиња
Он је оцјенио да су они власништво државе.
„Културно благо, ма гдје се налазило, је власништво државе, ничије друго. Ако држава процијени да је нешто од интереса за њено културно благо, има право да уради ово што је урадила. А ја сам све ово организовао на основу овлашћења Министарства културе, тј. државе Црне Горе“, рекао је Пејовић .
Поручио је и да није ријеч „о крађи и девастацији“ већ о процјени државе да у оквиру Музеја у Цетињу треба сачувати један број стећака.
Тада је оштро реаговала опозициона Социјалистичка народна партија оцијенивши да је ријеч о „отвореној пљачки културно-историјског насљеђа пљеваљског краја“.
Они су од 2020. дио владајуће већине па Миторвић апелује на ту партију да се ангажује како би се археолошко благо вратило у Пљеваља.
Шта каже актуелна власт, а шта струка?
Из Министарства културе кажу да ће након добијања званичне иницијативе поступити у складу са законом, не прецизирајући шта то у конкретном случају значи.
Архелог Милош Петричевић за РСЕ каже да су измјештању стећака морала претходити обавезна анализа стања, научни и стручни консензус.
У супртоном све ад хоц одлуке, каже, могу једино штетити културним добрима и научној пракси.
„Одговор на питање у којем амбијенту су стећци оптимално заштићени може једино дати дугорочно надгледање промјена које су узроковане егзогеним факторима“, казао је Петричевић.
Он наглашава да не зна да ли је конкретном случају спроведена анализа стања.
„Мој став је да се презентација археолошких остатака мора вршити на мјесту (ин ситу) гдје су били ако постоје минимални услови за очување интегритета културног добра“.
Он каже да на основу информација које има не може закључити да ли су у измјештању стећака из Пљеваља испоштовани закони, заштитна археолошка истраживања и израда ситуацијских планова локалитета.
Петричевић каже да једино може говорити са аспекта археолошког истраживања.
„Пракса налаже да се након истраживања надгробни споменици врате у изворни положај који се реконструише на темељу резултата истраживања“, наводи он.
У Црној Гори више од 3.000 стећака
Милорад Митровић такође тврди да одношење стећака у Цетиње није једино.
Најављује да ће Министарству поднијети и иницијативу да се утврди да ли је дио стећака који се налазе испред Земаљског музеја у Сарајеву, однијет крајем 19. вијека из пљеваљске општине.
Министарство културе каже да нема тих сазнања и претпоставља да су произвољна.
„Али свакако треба провјерити исправност тих навода. Уколико се испоставе тачним, предузеће се све законске мјере које штите културна добра“, додаје Министарство.
Из Федералног Министарства културе Босне и Херцеговине су РСЕ казали да је за стећке надлежан Земаљски музеј БиХ, који посједује информације „о хисторијату својих експоната“.
Из Земаљског музеја у Сарајеву за РСЕ тврде да им је познато поријекло свих стећака испред музеја и оних у Ботаничком врту.
„Сви су донесени са локалитета са подручја БиХ. Могли би рећи да је најјужније са локалитета Билеће (Радимиловића Дубраве) и Неума (Врањево село). Та колекција је формирана од 1913. до 80 -их година прошлог стољећа“, пише у одговору који потписује виши кустос, Адиса Лепић.
Према досадашњим истраживањима, у Црној Гори има више од 107 локалитета са више од 3.000 стећака.
Стећци са два локалитета Жабљака и једног Плужина, су уписани на УНЕСКО-ову Листу свјетске баштине 2016. кроз заједнички пројекат четири државе, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Србије.
Тада је укупно уписано 28 некропола из ових држава.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Лела Шћепановић
Извор: Радио Слободна Европа
