Шо­љи­ца ка­фе ме­ђу полицама са књи­га­ма

Књи­жа­ре ну­де мо­гућ­ност чи­та­ња ода­бра­не ли­те­ра­ту­ре без ку­по­ви­не

Под­не, шо­љи­ца ка­фе и књи­га у ру­ци… та­ко из­гле­да дан су­гра­ђа­на ко­ји­ма чи­та­ње пред­ста­вља ужи­ва­ње и од­мор.

За ова­ко ис­пу­ње­но вре­ме ни­је по­тре­бан од­ла­зак у би­бли­о­те­ку јер су мно­ге књи­жа­ре у свој „ме­ни” увр­сти­ле раз­не ка­фе, ча­је­ве, на­пит­ке. Ме­ђу по­ли­це са књи­га­ма ста­ви­ли су сто­ло­ве и фо­те­ље и на­пра­ви­ли пра­ве оазе за књи­го­љуп­це.

Као и у дру­гим свет­ским пре­сто­ни­ца­ма, и Бе­о­град мо­же да се по­хва­ли књи­жа­ра­ма ко­је су би­бли­о­те­ке и ка­фи­ћи у јед­ном. Ми­рис ка­фе и то­плог ча­ја нео­до­љив је и за по­се­ти­о­це ко­ји су ушли да са­мо на бр­зи­ну па­за­ре шта им тре­ба, да ипак за­ста­ну и окре­ну по­ко­ју стра­ни­цу.

Нај­ве­ћи успех на ова­квим ме­сти­ма је то што да­ју мо­гућ­ност да се књи­ге чи­та­ју без ку­по­ви­не. По­треб­но је са­мо па­жљи­во да се ода­бе­ре на­слов и уз то­пли на­пи­так ужи­ва се у сва­кој сле­де­ћој стра­ни­ци.

Вре­ме за­др­жа­ва­ња је нео­гра­ни­че­но, што је до­бро за оне ко­ји ода­бе­ру обим­не на­сло­ве или не мо­гу да се од­лу­че шта им се сле­де­ће чи­та.

Политика