Дипломирани инжењер пољопривреде из Пирота Горан Тобић прича о дошљацима и како успевају да науче пиротски дијалог
Треба да се потрудимо да га „одбранимо” од сличних, по мени ружнијих дијалеката попут лесковачког, нишког, врањанског.
Горан Тобић, дипломирани инжењер пољопривреде из Пирота прича за Југмедију како дошљаци, односно јебанџије и јебанџике прихватају локални пиротски дијалект и да ли га користе у свакодневном животу. Он је један од тих „јебанџија“.
Јебанџија, особа која није из дома и која није род: Нечу јебанџије да знају какво ми је у кућу, странац, туђин. Дош’л јебанџија, мрмља нешта, не разбирамо га. Шаљиво, вулгармо. Муж друге жене, Јебанџија је чуж муж. Јебанжика – жена која није из дома и која није род. Ти си јебанџика, мојете снаје су ми помиле. (Речник пиротског говора, Драгољуб Златковић).
– Имате ли за б’ле за кутренце?
– Мислите, за буве?
– Ма не бре сине, за б’ле ми требе…Кутре ми има б’ле, а не буве!, присећа се једне од анегдота Горан Тобић, дипломирани инжењер пољопривреде, рођен у Неготину. У Пироту живи од 1992.године. Са супругом Данијелом, која је такође дипломирани инжењер пољопривреде, од 2005. године имају своју Пољопривредну апотек „Агроном“.
Тобић је један од дошљака, односно на дијалекту јебанџија, који се врло брзо уклопио у ову средину, прихватио локални пиротски дијалект и користи га у свакодневном животу.
„Мој први сусрет са дијалектом био је на факултету. Наиме, на групи за хортикултуру, Данијела (његова супруга а тада колегиница-прим. а.) је била једина Пироћанка. Као што обично бива, на паузама, између предавања, да убијемо време, молили смо је да нам „преводи” речи са српског, на пиротски. Иначе, моја мајка, а затим и сестра, у Пироту су завршиле Педагошку академију, тако да сам ја још као мали долазио у Пирот, слушао разговоре на пиротском и „пио воду са Гушевице”, сто значи да ми је било суђено да се опет вратим“, присећа се Горан.
Додаје:
„Наравно да говорим и мислим да већина људи који дођу из других места, кад тад ’проговоре’ пиротски. Природа посла ми је таква, да сам свакодневно у контакту са људима, са Пироћанцима, па волим, онако у шали да мало са њима ’пооратим’. Њима се то свиђа, па неки чак и не знају да нисам Пироћанац. Пироћанци су ме прихватили веома добро, чак могу слободно да кажем одлично. Е, сада, да ли је то зато што сам јебанџија или због посла којим се бавим и стручности, то већ не знам. Знам да радо долазе код нас у апотеку, воле да поразговарају са мном, да послушају савет. Интересантно је да имамо неке људе који су некада били муштерије, па су престали да се баве пољопривредом, али свакодневно долазе у радњу да поседе и попричају са нама. Ми их зовемо ’усвојени’ бабе и деде. Дођу да се изјадају, да се похвале, да потраже помоћ од нас, јер их деца не слушају, немају времена за њих или су далеко….То су нама драги људи и увек им поклонимо пажњу, поделимо парче торте, поклонимо ситнице за Нову годину, однесемо понуде…“, прича Горан.
Каже да прве године, када је почео да ради у Пољопривредној апотеци, није му било баш све познато.
„Зато сам, када дођем с посла, тражио од супруге Данијеле да ми преведе речи које сам ја током радног времена записивао. Наредне године сам почео да радим са Јованом Џунићем, деда Џуном, старим Пироћанцем, који ми је много помогао да савладам дијалект. Тако сам, као тазе јебанџија, полако учио пиротски. Господин Томислав Панајотовић ме је први тако назвао, и наравно, први објаснио значење те речи. Интересантно је да је Данијела, њени родитељи, али и цела фамилија, са мном говорила, а не ’оратила пиротсћи’. Мени је то пријало јер сам то схватао као знак поштовања, додаје Горан.
„Дијалекти, без обзира који, су јако важни за очување локалних вредности, традиције, културе говора, историје, и не треба га се стидети нити кварити неким ново измишљеним страним речима. Пиротски дијалект може, треба и на неки начин већ јесте бренд, али само уколико остане у оквирима изворног дијалекта. Треба да се потрудимо да га ‘одбранимо’ од сличних, по мени ружнијих дијалеката попут лесковачког, нишког, врањанског. Многи по Србији мешају пиротски са овим другим дијалектима и та мешавина звучи веома ружно, карикирано и ни мало занимљиво. То смета и мени, а камоли рођеним Пироћанцима. Од свих ових дијалеката, пиротски је, по мени, ,најубав, и има најбогатији речник и најзанимљивије речи. Овде једна реч има целу причу, описује истовремено једну или више радњи. У свакој средини у којој постоји овакав дијалект, не може само једно. Мора бити присутан и књижевни језик, али и дијалект. Зна се када се и где користи књижевни, а када, где и са ким дијалект“, прича Горан Тобић.
Када су 2005.године остали без посла, Горан је са супругом Данијелом, покренуо сопствени бизнис. Отворили су пољопривредну апотеку, раде у струци и труде се да својим саветима помогну пољопривредним произвођачима. Редовно посећују сајмове, иду на стручна предавања и презентације, како би се усавршили и допунили своја знања. Недавно, су 1. октобра прославили „пунолетство” апотеке, 18 година рада. Имају две ћерке Исидору, која је мастер економиста и Анђелу, која је виши радни терапеут.
„Горан воли да се шали са мушеријама, па често почне са њима да „орати”. Једна од омиљених узречица му је „п’онооо”, а воли и када га питају Гоки, кво? да им одговори, те, што би он рекао, комуникација краћа него код Енглеза. С обзиром да радимо заједно, увек у истој смени, уколико дође нека муштерија и почне баш онако, пиротски, да пита и прича, па користи неке баш старе изразе, ја сам увек ту као ’преводилац’ и тумач“, објашнајава Горанова супруга Данијела.
Анегдоте из Апотеке
Препарат мешам сас дрво
„Добар дан. Имате ли за коњоштипи?“.
Нисам знао шта је коњоштип/коњештип. Срећа, Данијела се баш онда затекла у апотеци и показала ми кесу са ровоцидом. Научио сам да је коњоштип у ствари ровац.
„Добар дан Горане. Дај ми смрадови за отрови за у Барије имам за таквојате на компири“. (схватио сам да тражи инсектицид против кромпирове златице).
Када неко дође по препарате за заштиту, обично питамо чиме је до сада прскао, мислећи на назив пестицида.
– Добар дан. Треба ми за прскање.
– А чиме сте до сада прскали?
– Па сас прскалицу!!!
Кад успемо да извучемо одговор, питамо:
– А са чиме сте мешали тај препарат?
– Па сас дрво!!!!
Насмејемо се, а онда све испочетка…[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Зоран Панић
Извор: Југмедија
