Србски културни центар ”Ћирилица” већ пети пут одржава на Сајму књига у Београду свој једносатни програм под називом ”Један сат о ћирилици”. Уобичајено је да се за тај програм износе резултати анкете која се спроведе претходних дана на Сајму књига међу издавачима, а потом у прогарму учествују еминентни стручни говорници. Овога пута су то били проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ и др Драгана Цвијовић, научни сарадник Института за српски језик и члан ширег састава Одбора за стандардизацију српског језика САНУ.
Развила се жива дискусија о положају ћирилице у Србији и Београду при којој су оба гворника закључила да је заступљеност ћирилице нешто већа (што је и анкета показала), али да нам тек предстоји велики рад на буђењу свести код нашег народа који је вековима застрашиван и под притиском да користи латиницу, тако да и сада када више није окупиран и даље користи латиницу по навици и као да мора. У наставку текста вам износимо резултате анкете спроведене међу издавачима на овогодишњем 66. сајму књига у Београду.
Анкета са 66. Сајма књига у Београду 2023. године
Ове године, на 66. међународном сајму књига у Београду спровели смо нашу сада већ традиционалну анкету међу издавачима са иста три питања:
1. Колико књига сте издали у протеклој години?
2. Колико је од тог броја штампано ћирилицом?
3. Ко код вас одлучује о писму штампања књиге, издавач или аутор?
Анкетирали смо укупно 98 издавача, при чему нисмо узимали у обзир српске издаваче који се баве искључиво штампањем књига на страним језицима и издаваче стрипова. Наравно, анкету смо спровели само међу издавачима из Србије, јер нас интересују подаци о заступљености ћирилице искључиво у нашој земљи. Споменућемо да 22 издавача од анкетираних није дало податке и они чине 22,44% од анкетираних, тако да укупно анкетиране сводимо на бројку од 76.
Подаци до којих смо дошли су следећи: тих 76 издавача је штампало у протеклој години 1.388 књига од чега је 950 издато на ћириличком писму, што чини 68,44% од укупне продукције.
Пре него што се обрадујемо што је високо надмашен онај чувени проценат од 12,5% од пре 4 или 5 година, морам да вам нагласим да је међу тих 98 издавача било 14 из разних епархија и манастира који су издали 265 књига што чини 19, 09% од укупне продукције. Они обавезно издају све на ћирилици, па ако се умањи ових 68,44% ћириличних књига, то би било 49,35%, тако да смо врло близу ћириличке половине од укупно издатих књига. Дакле, разлога за радовање ипак има.
Од осталих који су дали и овај податак за анкету, код 44 (или 72,14%) о писму штампања одлучује издавач, а код седам (или 11,47%) аутор, док је 10 (или 16,39%) издавача изјавило да је то ствар договора и да могу обоје да одлучују.
Такође, обратили смо пажњу и на то којим су писмом исписани називи издавача. Од 98 (овде узимамо у обзир и она 22 који нам нису дали податке), њих 62 има називе на ћирилици , а 36 на латиници. Ових 62 чини 63,26% од анкетираних, али међу њима је 13 (или 20,96% епархија и манастира). Четрнаести, Библос Букс, има назив на латиници.
Један издавач књига нам је дао податке само за стрипове, што говори о новој области којој све више посвећује пажњу. Иако нисмо узели у обзир издаваче стрипова, морамо да приметимо да их је сваке године све више, имају и своје удружење, што говори о великом и наглом порасту интересовања за стрипове. С обзиром да су они већином предмет интересовања деце и младих, мада се ни старији не могу потпуно искључити, не бих посебно да коментаришем да ли је то добро или лоше за нашу омладину, мада ми се чини да је то у складу са брзим темпом живота, као и линија мањег отпора или превелики комфор, када се радије прихватају слике уместо исписаних страница. Не заборавите да деца почињу да читају и уче преко сликовница и књига са пуно слика, тако да се бојим да су стрипови ипак корак уназад. Такође, стрипови се штампају искључиво на латиници, што у старту српску децу и омладину навикава на то да им латиница буде блискија од ћирилице. Занимљиви су коментари издавача стрипова, попут: ”Деца захтевају стрипове на латиници”. ”Нема ћириличких фонтова за стрип, технички је неизводљиво”. ”Немогуће је изражавати ономатопеју на ћирилици”. Ипак, и међу њима постоји један светли пример: издавач који штампа стрипове на ћирилици, а они су искључиво посвећени нашој историјској прошлости.
Закључак ове анкете би био да имамо разлог да се радујемо, напредовали смо у заступљености ћирилице међу издавачима и надамо се да ће наредних година ћирилица за почетак превагнути над латиницом, а касније и потпуно превладати. С обзиром на то да нам је Закон о језику и писму (или писмима према неким предлозима) у великом закашњењу и неусклађен са Уставом, поуздамо се у свест нашег народа да схвати колико је важно да има уређена и јединствена основна национална и идентитетска обележја.
26. октобар 2023. године
Податке обрадила
Весна Арсић
Податке прикупили
Бобана Анђелковић и Милорад Ђошић
Насловна фотографија: Проф. др Срето Танасић, проф. др Драгана Цвијовић, Весна Арсић и Милорад Ђошић
НАЈБОЉЕ ЈЕ И НАЈКОРИСНИЈЕ (НА)УЧИТИ ОД ХРВАТА КАКО СЕ ЧУВА ПИСМО (НЕ МИСЛИМ НА ОНО КАКО ХРВАТИ ЧУВАЈУ СРПСКО ПИСМО, НЕГО КАКО ЧУВАЈУ СВОЈЕ ПИСМО)
Истински ми драги пријатељи из СКЦ „Ћирилице“, није то лоше радити такву анкету, и било какву, у вези с употребом ћирилице у српским књигама и српским издавачима. Али сам склон да Вам верујем да и ви знате да таква анкета готово да нема никаквог, осим мало емотивног за анкетаре, значаја за већи избор српског писма у српским књигама. Желим да верујем да знате да 99 одсто издавача књига у Србији, прво, ћириличко писмо уопште не занима, нити они имају икакву дилему да ли ће бирати писмо, јер су сви они заостали у знању па мисле и даље да је „свеједно којим писмом ће објавити неку књигу. А како би се готово сваки Србин данас ј… да добије и један динар више, готово сваки издавач књига упућен је да Хрвати, наравно, воле књиге само на латиници (њиховој, свакако), Србин ће штампати књигу латиницом јер очекује да им књиге купују (и) Хрвати који у свом језику користе само латиничко писмо и њему јее “ напорно“ да чита реченице исписане тим „вражјим, па још српским, ћириличким писмом. Зато ће готово сваки српски издавач, ма макар и за један динар више, покушати да „превари“ писмом Хрвата да купи његову објављену књигу. Како, рекосмо, готово сваки Србин данас много воли паре, он ће због једне хрватске куне (или како им се већ зове валута) с ликом српског Тесле на њој, дати свако српско ћириличко слово за једну круну или већ и неку другу валуту. Он ће рећи, слично оној СРПСКОЈ БЕОГРАДСКОЈ певаљци српској у Загребу за време свог концерта у њиховој Арени да она не воли „кад је својатају зовући је српском певачицом“, издавач ће на „хрватском сајму књига изјавити: „Не волим да ме зову српским издавачем.“ Зар је важно чијим ме зовете ако ћу изгубити и једну круну од српске ћириличке књиге.
Предлажем анкетарима СКЦ „Ћирилица“ да оду у Хрватску и да на Туђмановом плацу питају хрватске издаваче: колики је ваш проценат књига на ћирилици а колики на латиници. Не морају анкетари трошити новац за путовање, тврдим им да ће им сваки хрватски издавач рећи да све књиге на хрватском језику, без изузетка, објављују на латиници (гајици, разуме се).
Само још ово о анкетарима СКЦ-а: нисте схватили, изгледа, зашто вам се трећина издавача није одазвала на постављено им питање. Они сматрају „глупошћу“ да вам одговарају на питања о писму у српским књигама. Јер они знају, као председник Вучић, да су „оба писма наша“. То Хрватима одговара и они се никада не буне што српски издавачи, као и већина Срба, уосталом служи се масовно хрватским писмом као што се ни ми Срби никада не бисмо бунили да се у Хрватској толико Хрвата одлучи да се служи српском ћирилицом.
Драги моји у СКЦ „Ћирилици“, лепо је и позитивно што су ваши анкетари предочили своје мишљење да је „стање ћирилице у Србији „нешто боље него раније“, „да је проценат ћирилице у расту“ и сл. То је, можда лепо, ада се мало, најзад ободримо у нади „да ће ћирилица у Србији ускоро и превладати“, али где сте ту наду „прочитали“ у Србији: закони о ћирилици скрнави, лингвисти (Ковачевић, на пример говори и наслућује да ће и у новом правопису ћирилица имати стару „повлашћеност“ за ћирилицу као „примарно писмо“, док други лингвисти остају неми кад је реч о ћириличком статусу у новом српском правопису… Добро би било да сте се сетили шта је веома важно, па да питате лингвисте које сте на свом скупу угостили тога дана: да ли ће у новом српском правопису статус ћирилице коначно бити изједначен са статусом сваког другог писма и по српском Уставу у Члану 10, или ће му статус бити опет као у двоазбучју.
Не дозволите себи стару наивност у вези с ћирилицом. За сада је у Србији све (баш све) против ћирилице. Ви сте, као лингвисти и власт: важан вам је макар један већи проценат ћирилице, не схватајући да је и један једини проценат ћирилице мањи од сто одсто уставно и суштински пораз за ћирилицу, а камоли за њених једва десетак посто у Србији. Сви ми Срби све у вези с писмом, научити можемо од Хрвата (не мислим на онај део када Хрвати традиционално прогоне ћирилицу): Хрвати, као и сви други народи, осим Срба, неће вам никада исписати једну једину реченицу туђим писмом. Зато и хрватски издавачи не би ни за какво богатство од једног српског „стабилног динара“ ни за било коју „стабилну валуту“ исписати једну реченицу из хрватског језика било којим туђим писмом, поготово не српским.