Археолози су на Руднику пронашли комплет склопивих бронзаних тегова какав до сада није забележен у Србији.
Током археолошких истраживања на планини Рудник откривен је изузетно редак и значајан предмет из средњег века, односно сет стандардизованих склопивих тегова који би могао да пружи нове податке о трговини, мерењу племенитих метала и економији средњовековне Србије.
Налаз је пронађен 2017. године на локалитету Дрење – Двориште Слободана Марковића. Археолози већ годинама истражују остатке средњовековног Рудника, једног од најважнијих рударских и трговачких центара српске државе. Према археолошком контексту и технолошким карактеристикама, тегови се датују у 14. или 15. век.
Како наводе аутори рада објављеног у најновијем броју часописа Старинар, реч је о налазу какав до сада није познат не само са Рудника, већ вероватно ни са простора Србије.
„Непосредно изнад дна јаме откривен је и један налаз какав не само да на Руднику раније није посведочен већ је, колико нам је познато, за сада јединствен на територији Србије“, наводи се у раду.
Склопиви тегови за прецизно мерење
Комплет чине четири тега кружног облика, израђена од бронзе, и мали оловни диск. Сви елементи били су смештени један у други, у посебно конструисаном кућишту коничног облика са поклопцем на шарку. Тегови су израђени ливењем у калупима, док је завршна обрада обављена на стругу, што указује на веома развијену занатску производњу и висок степен прецизности.
Аутори објашњавају да је основна идеја оваквих склопивих тегова била стварање „стабилних, стандардизованих, лако применљивих и лако преносивих тегова одређеног система тежина“. Такви предмети нису били једноставни за израду. Њихова производња захтевала је стручне мајсторе који су морали добро да познају стандарде тежине и дозвољена одступања од прецизно одређених мера.
„Њихова израда није била једноставна и подразумевала је сложен и контролисан процес који је укључивао мајсторе обучене за израду калупа и руковање специјализованим алатима“, наводе истраживачи.
Због сложености израде и вредности самог предмета, овакви тегови нису били намењени свакодневној употреби. Користили су их људи који су радили са драгоценим материјалима, попут ковничара новца, трговаца племенитим металима, златара, мењача новца или апотекара.
Трагови развијеног средњовековног занатства
Лабораторијске анализе показале су да су тегови направљени углавном од бакра, уз присуство калаја, антимона, олова и трагова сребра, бизмута и никла. Посебно је занимљиво да тежина кућишта одговара збиру тежина осталих тегова, док се исти однос наставља и међу мањим елементима комплета, што говори о пажљиво осмишљеном систему.
Иако су тегови у облику посуда познати још из римског доба, њихова употреба доживљава процват током средњег века. Најстарији примерци потичу са простора Византије и датују се у 10. и 11. век, док се од 13. века овакви тегови шире западном, централном и северном Европом. Њихова појава у источној Европи често се повезује са трговцима из западноевропских градова.
На територији Србије овакви налази веома су ретки. До сада су били познати само појединачни примерци из Београдске тврђаве и Бача, датовани углавном у 15. и 16. век. Због тога комплет са Рудника има посебан значај јер представља сачувану целину.
Могући траг „рудничке литре“
Занимљиво је да би могуће сведочанство о коришћењу сличних тегова могло да постоји и у српском средњовековном сликарству. На фресци у Манастир Манасија, насталој почетком 15. века, приказан је Христ са теразијама, док се на једном тасу налази предмет који би могао да одговара оваквом типу тегова.
Аутори рада сматрају да би управо овај налаз могао да помогне у реконструкцији локалног система мера који је коришћен на Руднику. „Проналазак комплета тегова на Руднику би могао указати на величину литре која се користила у овом рударском и трговачком центру“, истиче се у раду.
Укупна тежина комплета износи 346,14 грама, што би, према мишљењу истраживача, могло да представља такозвану рудничку литру. То је локална јединица мере коришћена у овом важном центру за експлоатацију сребра и других метала.
Рудник као центар трговине и ковања новца
Средњовековна Србија није имала јединствен систем мера. Писани извори показују да су градови попут Новог Брда, Приштине, Сребренице, Београда или Смедерева имали сопствене мерне стандарде, нарочито када је реч о сребру и трговини металима. Рудник је, као велики рударски и трговачки центар, готово сигурно имао развијен систем контроле мера и квалитета племенитих метала.
У време највећег успона Рудника у њему су живели рудари, занатлије, трговци, закупци рудника и мењачи новца, док су значајну улогу имали и дубровачки и которски трговци. Познато је и да је Рудник имао ковницу новца која је радила током готово читавог средњег века.
- Први српски динар на ћирилици кован је на Руднику
- Након 160 година ископавања на Руднику археолози и даље откривају његове тајне
- Типар кнеза Лазара ипак није типар
„Руда и метали су се мерили како у рудницима и топионицама, тако и у канцеларији службеника за мере, ковници и занатским радионицама. Сам процес мерења је захтевао прецизан алат и стручност“, наводе аутори.
Иако су прецизна мерења била неопходна за трговину и производњу новца, писани извори веома мало говоре о конкретним алатима који су коришћени. Управо зато овакви археолошки налази имају изузетну вредност.
Данас се овај јединствени комплет чува у археолошкој збирци Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу и представља једно од најзначајнијих сведочанстава о трговини, металургији и системима мерења у средњовековној Србији.
