У савременом медијском језику приметна је претерана употреба речи попут ФОКУС, НАРАТИВ, КОНЦЕПТ и АГЕНДА.
Ове речи, углавном преузете из енглеског, често се користе као универзалне замене за прецизније изразе. Тако „фокус” потискује речи као што су ПАЖЊА, ТЕЖИШТЕ, СРЕДИШТЕ или НАГЛАСАК.
„Наратив” замењује ПРИЧУ, ТОК ДОГАЂАЈА, ТУМАЧЕЊЕ или чак обичан приказ чињеница.
Проблем настаје када ове речи престану да буду терминолошки оправдане и постану помодна поштапалица.
У новинским текстовима тада све долази „у фокус”, а сваки догађај добија „нови наратив”. Уместо јасног и конкретног израза, добија се магловит и често претенциозан стил. Читалац остаје ускраћен за прецизну информацију, јер општи појмови замагљују суштину.
Додатни проблем је што се ове речи често користе и тамо где им није место. На пример, извештај о локалном догађају не захтева „наратив”, већ једноставну причу или опис. Слично томе, „фокус” у насловима често делује као украс без стварне функције.
Уместо „фокус је на младима”, може се рећи „посебна пажња посвећена је младима”. Као замена за реченицу „гради се нови наратив”, довољно је рећи „мења се начин на који се о томе говори”. Такве замене враћају природност и јасноћу изразу.
Да се разумемо, ове речи нису погрешне, али их не би требало често употребљавати.
Н. Мирковић / Дневник
