У писању назива производа често правимо грешке, јер нисмо сигурни да ли одређену реч треба да пишемо великим или малим почетним словом. Правопис српског језика даје јасна упутства.
Када говоримо о сортама, њихова имена пишу се малим почетним словом. Тако ћемо рећи: кафа арабика, грожђе прокупац, јабука ајдаред, пшеница дурум… Називи сорти су придеви који одређују врсту или особину нечега.
Код вина правило је исто. Пише се: вино мерло, вино каберне совињон, прокупац из Тополе. Ако говоримо о конкретном бренду, онда користимо велико слово. Разлика је, дакле, између сорте (мало слово) и назива производа или бренда (велико слово).
Слично важи и за чоколаде и друге слаткише. Пишемо: чоколада са лешником, млечна чоколада, бајадера. Али када мислимо на одређени бренд чоколаде, пишемо их великим словом. У првом случају описујемо врсту производа, у другом његово заштићено име.
Код хемијских производа уобичајено је да се називи супстанци пишу малим словом: натријум-хлорид, угљен-диоксид, сумпорна киселина. Међутим, фабричка или комерцијална имена иду великим.
Када су у питању намирнице пишемо: маргарин са биљним уљем, кисело млеко, сир трапист. Брендови се издвајају великим словом.
Значи, општи назив иде малим словом, а заштићено име или бренд великим словом.
Н. Мирковић/Дневник
