Слагање субјекта и предиката уме да направи недоумицу и тамо где нам се чини да је реченица сасвим једноставна.
Посебно су занимљиви примери у којима субјекат означава више особа, али је граматички у једнини. Тако кажемо: „Већина грађана сматра да су промене неопходне.” Иако реч „грађана” означава множину, главна реч у субјекту је „већина”, а она је у једнини.
Зато се и предикат најчешће употребљава у једнини: већина сматра, већина жели. Облик „већина грађана сматрају” у стандардном језику није препоручљив. Слично важи и за речи мањина, група, део, низ, мноштво: „Група ученика је стигла”, а не „су стигли”.
Међутим, ствар постаје сложенија када субјекат садржи бројне именице као што су двоје, троје, петоро. Да ли је правилно рећи „Двоје људи је дошло” или „Двоје људи су дошли”? Уобичајено и граматички неутрално јесте: „Двоје људи је дошло.” Бројна именица „двоје” тражи предикат у једнини средњег рода када се цела група посматра као једна целина.
Исто важи у примерима: „Троје деце је остало” и „Петоро путника је повређено”. Ипак, у говору се често чује и слагање по значењу: „Двоје људи су дошли”. Тада говорник у први план ставља саме људе, односно множину коју субјекат означава.
Такво слагање по смислу није необично, али је у формалном и пажљиво негованом језику сигурнија једнина.
Важно је, дакле, разликовати граматичко слагање од слагања по значењу.
Н. Мирковић / Дневник
