Српска академија наука и уметности је основана пре 180 година као Друштво српске словесности, потом Српско учено друштво, које је касније спојено са Српском краљевском академијом, да би после Другог светског рата назив Српска академија наука од 1960. променила у данашњи назив, или скраћено САНУ.
Данас егзистира као „највиша научна и уметничка установа у Републици Србији, која у оквиру својих задатака, мисије и циљева развија и подстиче науку, организује и унапређује основна и примењена научна истраживања те подстиче и унапређује уметничку делатност“. Такође, „САНУ ради у средини и за средину која ју је изнедрила на основама које су утемељили њени оснивачи 1841. године, обогаћујући своје садржаје и правце деловања када превагне уверење да је то на добробит „народа Републике Србије и државе“, како најпрецизније наводи Закон о САНУ“. Аутор овог другог цитата је Владимир С. Костић, председник Српске академије наука и уметности.
Исти В. К. је аутор сада већ чувене изјаве коју је и раније у разним приликама изговарао, да „неко овом народу мора да каже да Косово више није де факто нити де јуре у нашим рукама“. Ето, он као председник горе описане САНУ решио је то да каже овом народу. Нешто касније, пошто је то изазвало буру у српском народу, нарочито оном који живи на споменутој српској територији, чули смо и правдање да и он има право на своје приватно мишљење.
Па нема, све док је на тој функцији и док даје интервјуе јер је позван као председник САНУ, а не као В. К. Јер он је као такав у јавности признат и као интелектуалац. А интелектуалац је „она особа која захваљујући свом интелекту, односно интелигенцији бива препозната од стране друштва као нарочито способна. Зато и не чуди што се управо за такве особе наводи да су у конкретним сферама живота ауторитети, тако да се баш њихово мишљење примарно узима у обзир као најмеродавније“. Како се онда такво његово мишљење о делу Србије, као мишљење једног ауторитета које се примарно узима као најмеродавније, може тумачити да је на добробит народа Републике Србије и државе? Или, да не буде примедби да је та изјава истргнута из контекста, контекст је такав да је он то своје мишљење поткрепио личним виђењем ситуације са путовања по Косову и Метохији. Знамо ми какво је стање тамо, знамо да не личи на део Србије, па бомбардовани смо зато да би нам се доказало да смо ми, Срби, они који су протерани са Косова у ствари они који протерују. Клали су Србе са Косова и Метохије, вадили им органе, палили и рушили цркве и гробља, да би нам доказали да треба да се одрекнемо тог дела територије, јер ето, Шиптарима је близу Албанија, па би им дошло згодно да се баш ту прошире.
Али постоји једна ситница – ми се још увек питамо, још увек се чека наш потпис на папиру који нам нуде деценијама. Све док постоји тај минимум, да је потребан наш потпис, Косово и Метохија је део Србије, ма ко да живи на њему. Ако „великаши, проклете им душе“ једном одлуче да га отму силом, могу и то, али дотле могу и да се позивају на речи председника САНУ о де факто и де јуре стању.
Весна Арсић
