Изузетно важно да мање средине имају манифестације које раде на очувању ћирилице и српског језика и промовишу нашу културу
Бајина Башта – Ћирилица се овог викенда најгласније помињала и срцем писала у Бајиној Башти, где је одржана осма „Ћирилична баштина”. Манифестација у славу српског језика и националног писма са низом програма. Званично отварање уприличено је у сали бајинобаштанског биоскопа, након чега је овде одиграна представа „Богојављење” – сатирична бајка настала по мотивима поезије и есеја Матије Бећковића, у режији Ане Ђорђевић. Играли су глумци Светозар Цветковић, Небојша Миловановић и Милован Филиповић.
Пригодне говоре на отварању ове „Ћириличне баштине” одржали су у име домаћина председник организационог одбора манифестације Синиша Спасојевић и директор Установе „Култура” Никола Васиљевић. Говорили су и гости, истакнути познаваоци српског језика проф. др Александар Милановић, директор Музеја ћирилице, и проф. др Исидора Бјелаковић, секретар одељења за књижевност и језик Матице српске. Исидора је својим обраћањем званично отворила осму „Ћириличну баштину”.
Тиме се на делу поново потврдила сарадња изграђена између Матице српске и ове бајинобаштанске манифестације. Веза која је ове године, када Матица српска обележава два века постојања, омогућила да се јубилеј те институције уврсти међу главне теме „Ћириличне баштине”.
Овде Исидора Бјелаковић гимназијалцима из Бајине Баште говори о Матици српској и тим јубилејима, заслужним личностима, значају прошлости, неговању идентитета, језика, писма…
„Са тим информацијама излазим пред ученике бајинобаштанске гимназије сматрајући да је изузетно важно међу најмлађим представницима нашег народа развијати свест о томе. Уз поруке колико је, с једне стране, значајно водити рачуна о културном наслеђу, познавати прошлост и све оне трудбенике који су нас задужили својим приносима. А с друге, колико је битно неговати примарно идентитетско писмо српског народа ћирилицу”, изјавила је Исидора Бјелаковић за наш лист.
Матица српска, додала је, као најстарија научна, културна и књижевна институција у српском народу данас је састављена из три централне куће: Галерије Матице српске са важним уметничким делима из 18. и 19. века, Библиотеке Матице српске, која је друга по величини у Србији са преко 3,5 милиона примерака књига, и научне куће Матице српске. А када је пре 200 година основана, њен примарни задатак био је да сачува српско „књижество”.
„Оснивачи тада нису ни помишљали да оснивају кућу која ће прославити два века постојања и у савременој перспективи бити стожер српске културе. А када је основана, није ишла у корак с прогресивним идејама свог времена, нити пратила вуковске књижевно-језичке поставке које су подразумевале реформисано писмо и реформисан правопис. Временом, како је међу омладином српском у све већој мери наступала епоха романтизма, тако се мењала и културна клима.
Ове године прослављамо и 200 година од рођења Светозара Милетића, који је допринео да се у Матици српској од седамдесетих почне примењивати вуковска ћирилица. Иако пре свега политичар и адвокат, он је био свестан важности националног идентитета, језика и писма. Тема нам је и Захарије Орфелин, рођен 100 година пре Матице српске – обележавамо три века од његовог рођења.
Он је први увео тзв. грађанску ћирилицу у нашу културу. А грађанска ћирилица, након неколико мањих реформи и Вукове наравно, јесте систем ћирилице којим се ми данас служимо, напомиње Исидора Бјелаковић, додајући да се у ово време Бајина Башта истиче чувањем националног писма:
„Изузетно је важно да овакве мање средине имају развијене манифестације које се односе на заштиту ћирилице, српског језика, промовисање културе у различитим доменима. Због тога је Матици српској велика част што је већ годинама део ’Ћириличне баштине’. Ова манифестација представља огроман искорак Бајине Баште, којем сви покушавамо да допринесемо колико можемо.”
Пажњу уз остале програме овде привлачи и садржај у Парку ћирилице, где се одржавају несвакидашње радионице „Аз, буки, веде”. Осмислили су их студенти српског језика и књижевности Филолошког факултета у Новом Саду: интерактивне, са краћим предавањима, а затим и квизовима за посетиоце о нашем писму, језику, реформама, знаменитим људима који су кроз векове српски језик и ћирилицу посвећено неговали и чували.
