УПИС у свом саопштењу наглашава да су на овом откупу посебно рђаво прошле књиге из политичке теорије и критичке историографије, као и дела савремене домаће књижевности
Удружење професионалних издавача Србије (УПИС) у свом саопштењу изражава незадовољство „због кашњења у објављивању резултата Откупа књига из 2022. године за јавне библиотеке, због кршења процедуре у којој је откуп спроведен и због неприхватљивих резултата откупа”.
УПИС протестује због тога што је Министарство културе променило модел откупа усред процедуре.
„Одлуком да у Комисији за откуп буду искључиво представници неколико библиотека и администрације, створен је амбијент неприкривеног сукоба интереса”, додаје се у саопштењу и подсећа да је постојећи модел откупа подразумевао двостепено одлучивање: на основу предлога комисије, која би требало да буде састављена од независних стручњака из различитих области, избор књига у другом степену врше саме библиотеке. Уколико и у првом и у другом степену одлуку доносе библиотекари – двостепено одлучивање је потпуно сувишно, истиче УПИС и додаје да је
искључивање независних стручњака несумњиво утицало на резултате откупа којима нико објективан не може бити задовољан и да се евалуација књига из области књижевности и хуманистике не може и не сме свести само на мишљење библиотекара које често може бити изнуђено. Библиотеке су у процедури откупа страна у поступку, па као што у Комисији за откуп не треба да буду издавачи, из истих разлога не треба да буду ни библиотекари, истиче УПИС.
У саопштењу се даље наводи да пажљива анализа резултата откупа показује забрињавајућу слику стања ствари: „Огроман број књига које су препоручене за откуп представљају поновљена издања која већ одавно, у различитим издањима, постоје у јавним библиотекама. Да ствар буде гора, многа од тих поновљених издања одлуком комисије наћи ће се у свим библиотекама у Србији. Комисија је у свом раду фаворизовала сабрана и изабрана дела, која су такође већ присутна у различитим издањима у библиотекама, као и тзв. скупе књиге којима је изгледа висока цена најбоља препорука. С друге стране комисија није ставила на листу за откуп најновије књиге домаћих и страних аутора из области филозофије и теорије, као и из осталих области науке.
Када се погледају посебно препоручене књиге (књиге са звездицама), очигледно је да су на откупу фаворизовани издавачи по географском и политичком кључу, што је у потпуности неприхватљиво и угрожава смисао културе.
Војводина као регион је по издавачком и ауторском присуству у количини препорука недвосмислено у привилегованом положају у односу на друге делове Србије. ”
УПИС наглашава да су на овом откупу посебно рђаво прошле књиге из политичке теорије и критичке историографије, као и књиге савремене домаће књижевности и сматра да је неопходно кроз отворену јавну расправу уз присуство министарке за културу и њених сарадника доћи до транспарентне процедуре откупа књига за јавне библиотеке, засноване на проверљивим и утемељеним критеријума, као и на интересима наше савремене културе.
Министарство културе одбацује тврдње УПИС-а
Министарство културе одбацује тврдње Удружења професионалних издавача Србије (УПИС) изречене у њиховом саопштењу за јавност. У свом саопштењу, министарство тврди да није променило модел откупа усред процедуре и да чињеница да су два члана комисије запослена у библиотекама не указује на било какав облик сукоба интереса.
„Не стоји ни констатација УПИС-а да ’огроман број књига које су препоручене за откуп представљају поновљена издања која већ одавно, у различитим издањима, постоје у јавним библиотекама’. Када је реч о насловима одабраним за обавезни откуп за сваку библиотеку, комисија се руководила критеријумом да је неопходно дати предност првим издањима. Постоје случајеви да се један исти наслов може појавити са различитим преводом, другачијом ликовно-графичком опремом или, што је чест пример са издањима лектире, дело може бити приређено са новим књижевно-научним апаратом. Чињеница је и да приликом избора наслова са листе коју је формирала стручна комисија, библиотеке често бирају поновљена издања, ради попуне својих фондова или зато што имају потребу за овим издањима”, каже се у саопштењу Министарства културе и додаје:
„За сабрана дела препоручена за откуп издвојено је 4.261.098 динара, што је 4,43 одсто од укупног износа средстава опредељених на конкурсу, што веродостојно демантује тврдње УПИС-а да је ’комисија фаворизовала сабрана и изабрана дела’. Међу ауторима чија сабрана дела су препоручена за откуп су и Стјепан Митров Љубиша, Владета Јеротић и Дејан Медаковић, значајне личности српске историје и културе… Такође, више је него спорна теза УПИС-а да су ’на откупу фаворизовани издавачи по географском и политичком кључу и да је Војводина као регион недвосмислено у привилегованом положају у односу на друге’. Од 191. издавача од којих ће се откупљивати дела, њих 31 има седиште на територији АП Војводине, што је 16,23 одсто. Од 96.042.640,21 динара колико је ове године опредељено за откуп, за издаваче са територије АП Војводине издвојено је 23.484.480 динара, односно 24,4 процента од укупног износа средстава. Аргументација УПИС-а у вези са издавачима са територије АП Војводине потпуно је погрешна, јер занемарује квалитет издавачких програма и у први план ставља географску припадност, што апсолутно није био критеријум за одлучивање.”
Министарство у свом саопштењу још истиче да је отворено за разговор са свим издавачима и њиховим удружењима, како би у конструктивном дијалогу заједно дошли до оптимизације конкурсне процедуре.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Извор: Политика
